Večera prethodne noći je bila napeta. Nije pomoglo ni to što se vetar razduvao i što je pretio pljusak koji je naveo Gven da se zapita gde je Nil. Krenula je jadnim putem izgovora glavoboljom i rano se povukla u svoju sobu kako bi izbegla razgovor sa svojim domaćinom.
Nije mogla da zaključi šta joj je kod Čarlsa više smetalo. Tiho spletkarenje koje joj se činilo da vidi u njegovom pogledu, ili osmeh koji ju je podsetio na klovna u cirkusu. A nije bilo ni nekih iskupljujućih osobina u njemu. Sigurna sam da je odličan narednik za obuku.
Gven se tiho kretala kroz kuću, namerno napuštajući svoju sobu kada je prošlo vreme za doručak. Kuća je bila tiha do te mere da se pitala da li je sama. U kuhinji je stavila šolju vode u mikrotalasnu da bi spremila sebi čaj. Sa izuzetkom nekoliko oblaka, nebo je bilo vedro.
„Budi bezbedan, Nil", šapnula je.
Kada je mikrotalasna zapištala, Gven se okrenula da uzme šolju.
Čarls je stajao odmah iza nje, blago podignute usne. Vrisnula je i zakoračila unazad udarajući se u pult i nagnječivši kuk.
„Dođavola", dahnula je.
„Nisam hteo da te uplašim." Njegov stidljivi osmeh je spao i zamenio ga je izraz zabrinutosti.
Đavola nisi. "Nisam Vas čula kad ste ušli." Protrljala je kuk i pokušala da se umiri.
„Želeo sam da budem siguran da imaš sve što ti je potrebno." Čarls se odmaknuo za nekoliko koraka. Za nekoliko država bi bilo bolje. Nosio je potpuno istu odeću koju je nosio kad je Nil otišao. Bila je ispeglana i čista, ali tačno u vojnom stilu. Čarls nije izlazio iz kuće, niti je čak imao posetioca. Za čoveka njegovog ranga, Gven je očekivala malo više aktivnosti vrata.
„Vaša supruga me je uputila gde šta stoji."
Čarls je otišao iza pulta i izvukao visoku stolicu.
Oh, sjajno... društvo. Gven je pronašla čaj i polako izvadila kesicu iz papirne ambalaže. Postalo je očigledno da Čarls neće pokrenuti razgovor.
„Jeste li se čuli sa Rut?"
"Stigla je na Floridu."
Gven je ubacila kesicu čaja u vodu i sačekala detaljniji odgovor. "Kako je Vaša ćerka?"
"Srećna je što je njena majka sa njom." Gven se prisetila da joj je i Nil davao tako kratke i precizne odgovore na početku. Ali je njihovo zajedničko vreme to promenilo.
„Niko ne može da zameni našu mamu kada smo bolesni."
Ugao Čarlsove usne se ponovo izvio. "Jedna od stvari za šta su žene dobre."
Nemoguće je osmehnuti se kada vam zadnji zubi škrguću. „Ima li mnogo žena u službi pod Vašom komandom?"
Njegov osmeh je pao. "Nekoliko."
"Vi to ne odobravate." Mogla je to da mu vidi na licu.
„Ženama je mesto u kući gde mogu da pripremaju čaj, a ne u divljini da uklanjaju mete."
Gven je prešla na drugu stranu prostorije, pobrinuvši se da može da izađe napolje a da ne mora da prođe pored njega.
„Mora da Vam je teško pao prijem žena u vojsku."
Slegnuo je ramenima. "Ja sam vojnik. Radim ono što mi se kaže."
"Zar ne određujete Vi većinu stvari kao major?" Duvala je u čaj da bi ga ohladila.
Čarlsova ruka je počivala na pultu, a kažiprst na njegovoj desnoj ruci je počeo sporo, isprekidano da tapka. "Uvek postoje ljudi iznad tebe."
Pomislila je na sliku trupe koju joj je Nil pokazao, ili kako god da su sebe nazivali. Prijatelja. "Istina. A oni ispod Vas ne prežive uvek svoje misije. To mora da je teško." Nije mogla ni da zamisli da pošalje trupe u bitku i sazna da se neko od njih neće vratiti kući. Čitav koncept rata joj je blokirao um. Zar nije svaki čovek želeo iste stvari? Srećnu i zdravu porodicu, hranu, dom? Svet u kom bi njihova deca mogla da rastu u najbolje moguće verzije sebe i da imaju sopstvene porodice? Zaista, šta je više trebalo? Zašto se boriti? Za nju to nije imalo smisla.
"Uvek postoji kolateralna šteta." Prst mu je tapnuo malo jače. „Vođa ne sme razmišljati o smrti. Ne ovde."
Ako bi Gven nagađala, rekla bi da Čarls stvarno nije razmišljao o tome. U stvari, verovatno je izbrisao ime izgubljenog i olovkom upisao ime novog. Hladno.
Radije bi imala svog Nila, koji jeste razmišljao o ljudima koji su ga pratili u bitku.
Tada joj je palo na pamet da, ako se neki čovek vratio iz rata nedirnut, ona ne bi želela ni da ga poznaje.
Gven je zurila u drvo kroz kuhinjski prozor i primetila da se savija na vetru. Želja da napusti majorovo prisustvo je usmerila njene misli ka spoljašnjoj bašti. Da nije bilo mišića na leđima koji su vrištali otkako se probudila, pronašla bi izgovor i otišla u cvetni krevet.
„Bojim se da nikada ne bih bila dobar vojnik. Imam poteškoća i bubu da zgazim."
„Pusti Nila da istera život iz insekata."
Dozvolila je prolazni osmeh. Ne, Nil je ostavljao bube ispred vrata da se sami pobrinu za sebe.
„Da li bi Vam smetalo da ponovo pogledam Vašu biblioteku? Čini se da mi knjiga koju sam odabrala ne pomaže da ubrzam vreme." U stvari, primetila je tamo nekoliko foto albuma koje je Rut sklonila i pomislila da bi bilo od pomoći da ih pogleda. Možda Čarls nije uvek bio tako iznuren.
"Samo izvoli."
"Hvala." Izašla je graciozno koliko je mogla. Bila je gladna, ali nedovoljno da bi ostala u društvu tog čoveka.
***
Umesto da ga njegov pilot odveze u Kolorado, i potencijalno Nilu isporuči njegovog neprijatelja, Blejk je pozvao Kartera iz njegove kancelarije u nadi da će sačuvati privatnost onoga što je imao da kaže. Od uspostavljanja veze između Blejka i njegovog najboljeg prijatelja, Blejk je počeo da mu traži ogromne usluge.
„Imaš li neke kontakte u Pentagonu? Bilo koga ko može da istraži gde je Nil bio na obuci i kod koga? Ko je bio u njegovom timu? Bilo šta?" Očaj mu se uvukao u kosti. Više od nedostatka kontrole nad svime što se odvija, Blejk je mrzeo nepoznato. Gde je bio Nil i gde je sakrio njegovu sestru da bi je sačuvao? Nije čak želeo ni da razmisli o dijamantskom prstenu koji je kupljen i značenju istog.
„Moji kontakti tamo su u najboljem slučaju plitki", obavestio ga je Karter. „Ali oboje znamo nekoga ko bi mogao da dobije informacije koje nam trebaju."
Blejk je stisnuo oči. "Tvoj ujak?"
"Tako je."
Senator Maksvel Hamond je bio u političkoj igri od vremena kada je bio u srednjoj školi. Blejk nije verovao tom čoveku. Nije da je bio poznati prljavi političar, ali je Blejk verovao da Maks nema problema da zgazi u blato da bi dobio šta želi. Oh, oprao bi se pre nego što bi obuo cipele, ali uvek ostane malo prljavštine. Biti dužan tom čoveku nije bilo nešto što bi Blejk izabrao.
Kakav je izbor zaista imao?
„Siguran si da si spreman da izvučeš tu kartu?"
„Moramo da saznamo ko je tip sa pticama. Moramo da pronađemo Nila i Gven. Cela ova stvar nam itekako ometa živote. Dali smo Nilu vreme koje je tražio i nismo saznali ništa koliko... tri, četiri dana? Svašta je moglo da se dogodi."
„Šta tražimo od Maksa da istraži?"
„Nil nas je uputio da kontaktiramo predsednika i iskoristimo kodno ime Gavran. Ovo ima nekakve veze sa njegovim vremenom provedenim u službi. Znam da je Nil neko vreme proveo u bazi u Koloradu, ali ih ima gomila, nekoliko čak samo u Kolorado Springsu. Odatle počinjemo. Da li je sakrio Gven kog nekog od svojih prijatelja? Da li je zamolio nekog od svojih starih prijatelja za pomoć? Da li mu je trebalo nešto da bi uhvatio ovog tipa što može da dobije samo iz vojne baze?"
"Dosta si razmišljao o ovome."
„To je sve o čemu sam razmišljao. To i koliko mi nedostaju žena i sin."
„Da li imaš fotografiju iz Nilove sobe?"
Blejk je otvorio fioku svog stola. "Da."
„Skeniraj je i pošalji mi. Možda će ga neko prepoznati... ili nekog drugog sa slike."
Dok su razgovarali, Blejk je stavio sliku u svoj skener i napravio kopiju. „Voleo bih da sam više razgovarao sa njim."
„Šta tačno pod tim misliš kad je Nil u pitanju? Dve rečenice zaredom?"
Blejk se nacerio. „Najbolji prokleti telohranitelj kojeg sam ikada imao."
„Dobro se pripremite, Vaša Milosti... Nil bi mogao da se uzdigne u 'najboljeg prokletog zeta' kojeg ste ikada imali."
„Hvala što ste me podsetili na to, guverneru. Gven je mogla i gore od toga." Sada kada je znao da Nil nije lud, to je pomoglo da se ublaži zabrinutost oko njenog zavaravanja tim muškarcem.
„U redu, dobio sam e-mail. Zovem Maksa i videću šta može da uradi. Javi mi ako nešto saznaš."
"Bićeš prvi koji će saznati posle Dina."
Pozdravili su se i prekinuli vezu.
Blejk je zurio u fotografiju, pokušavajući da upamti lica. Svi su bili veliki ljudi, kao što bi se i očekivalo od marinaca. Jedan momak je imao ogroman osmeh na usnama, a drugi je u svakoj ruci držao pušku sa kaiševima za municiju preko ramena. Dvojica su imala sjaj u očima koja je Blejka podsetila na dečake sa farme iz Kanzasa. Jedan je imao tako kratku kosu da su mu se uši isticale. Ili su mu možda uši bile samo velike.
Zazvonio mu je mobilni telefon u džepu. Proverio je ko je pre nego što je odgovorio. Bio je to Din.
"Saznao nešto?"
„Od Nila? Ne. Kod tebe sam sa njegovim timom obezbeđenja. Ken Sends je pozvao stručnjaka koji se bavi nekim od visokotehnoloških bagova koji su viđeni samo u političkim krugovima."
Blejk se naježio.
"Pogodi šta smo našli?"
"Nilov bag."
„Ozbiljno visokotehnološko sranje. Govorimo poverljivo, na nivou špijunaže predsednika. Sends je poslao tim u Tarzanu da provere sistem i tamo. Ubistvo golih kupača je upravo trebalo da se zatvori kao nesrećan slučaj. Reći ću im da pozovu vojnu policiju i pregledaju ponovo."
Blejk je pogledao fotografiju u svojim rukama. „Imamo li identifikaciju vozača?"
"Još ne. Voleo bih da imam otiske. Svim vojnim licima se uzimaju otisci prstiju, krvne grupe i fotografišu ih pri primanju u službu. Sliku smo malo izoštrili, ali nije sjajna."
„Pošalji mi kopiju. Okrenuću Nilovu kućicu naopačke ako treba da bih ga uporedio sa bilo kojim likom koga bi Nil mogao da ima tamo."
„Misliš da ovaj tip poznaje Nila?"
"Ili mu je neko dao detaljan opis."
Din je opsovao ispod glasa. "Ovo smrdi."
"Pričaj mi o tome."
***
Gavran je zaustavio svoj auto sa strane puta i odspavao četiri sata bez prestanka. Nije se čak ni potrudio da pozove svog šefa da mu javi da je u gradu. Nije bilo šanse da uprska stvari sa Mekom zbog nekoliko sati nespavanja. Ako ništa drugo, sačekao bi da se Mek iscrpi, a on da bude odmoran.
Izašao je iz auta i osetio hladan, vlažan vazduh stenovitih planina Kolorada. Nekoliko metara dalje je bio visoki bor. Popišao se po njemu pre nego što je obrisao ruke o pantalone. Voleo je da bude na otvorenom. Lepa koliba u šumi daleko od svih i svega bi bila savršena za njega i njegovu devojku. On bi mogao da lovi, a ona da se brine o njihovom domu. Kada bi se pobrinuo za svoje male probleme, sve bi se vratilo na svoje mesto.
Leva noga mu se ukočila na hladnoći, podsećajući ga na ranu koju je pretrpeo. Sve zato što Mek nije izdao naređenje na vreme.
Prokleti Bili što nije na svoju ruku uradio pravu stvar. Bili je video šta se sprema, i izbezumio se zbog deteta. Glupo jebeno dete koje bi ionako odraslo mrzeći sve njih.
Ali u redu je. Bili je dobio svoje. I uhvatio je Bilijevu žensku pre nego što ju je napunio sa C-4 i jebeno je oduvao. To je bilo slatko.
Gavran nije mogao da kaže svom šefu za taj deo. Ne bi bilo mudro navesti ga da misli da voli da diže ljude u vazduh. Kada se vratio kući, razgovarao je sa toliko psihijatara da je tačno znao koja će pitanja postavljati. I što je još važnije, koje odgovore su želeli da čuju.
Gavran se vratio do auta i ubacio šaku kiselih bombona u usta.
Nakon što je uključio telefon, pozvao je da proveri gde je sleteo njegov zadatak.