Noć je mračna
i strahota puna,
na nebu spokojna sja
bijela Luna,
dok dole šećem ja
po ulicama.
A sjaje se svijetla
tu i tamo,
negdje je neko ugašeno,
tamno, samo.
Ljudi sad nema, a ulice su puste
krošnje stabala,
zbog sjena,
izgledaju guste.
A, dok hodam po Dubravi,
Dubravi pustoj,
ti tamo u Trnavi,
Trnavi pustoj,
spiš.
I ni na što valjda ne misliš....
Još jednom prema tam pogledam,
dok dalje, dalje hodam,
Na te, na te mislim....
Daleko iza,
laje pas,
pušta svoj glas,
možda je tvoj pas?
Pas, pas, pas....
kao ja?
A, valjda, da
Volimo te oba dva.
Dva jadna psa.....
A tamo preko,
kod tvoje Trnave,
noćni vlak vozi....
Ah, jebi ga, mogao sam sve ovo
napisat u prozi.
A i sad
Noć je mračna
i strahota puna,
na nebu spokojna sja
bijela Luna,
dok ovo pišem ja i
ljubim te
u mislima.
-za P.