Pjesme sve i svakakve

16. pjesma (Zima, vina! 2012. godina)

Jedna stara pjesma, napisana više kao pošalica samome sebi:

U kuhinji sjedim

za stolom,

u tanjur hrane gledam,

ništa ne vidim,

a misli idu glavom,

dok gutam zalogaj jedan.

Tako ja sjedim,

mislim,

meso na vilicu nabadam,

u usta stavljam, gutam.

Al sad mislit

mi se više ne da,

u glavu mi je ušla

neka depresija, neugoda.

Od čega, ne znam.

Možda od nje, ljubljene.

Možda zbog loše probave.

Možda zbog života mog

jadnog, deprimiranog.

Sa ručkom sam sad gotov.

I zagledam se u čašu.

I vidim praznu čašu.

I vidim, utom času,

riješenje problema,

i krenem prema svom spasu.

U frižideru je moj spas bio,

pa sam ga otvorio,

na dno pogledao, no tamo ga nisam našao.

Jer na dnu je bilo, rakije, votke i maraskina,

ali ništa, ni kaplje, finoga vina.

Frižider sam zatvorio, van krenuo,

U šupu se zaputio.

Tamo ću naći vina.

Taman sam vrata otvorio,

i shvatio, vani je hladno, zima.

Eh ne neću danas pit vina.

Nazad sam krenuo,

u kuhinji

frižider otvorio,

pića(rakije) si uzeo,

u praznu čašu nalio,

tek malo (možda i više)

napunio, i ispio.

Sad se zagrijo.

Sad sam za izlaz

spreman bio,

izašo bih,

i vina pio,

al za danas je bilo dosta,

idem se leći,

ne zbog pića,

nego jer mi je budnosti dosta.

I tako sam ja legao,

i dugo još, nisam spavao,

al toplo mi je i ugodno bilo,

piće toplinom, tugu je valjda ispilo.

A onda sam zaspao,

i nju, i život svoj jadni,

i lošu probavu sanjao.

Ubrzo sam se probudio,

i ubrzo požalio,

što nisam vina još pio,

još se omamio,

dulje bih u snu ostao,

manje bih se u budnosti

mučio.

- dijelom za P., dijelom za mene