Dok nisam upoznala tebe-Zavrsena

20 deo

Kylian POV
Stajao sam na stepenicama i razgovarao sa Hakimijem i Zaklin. Cestitali smo joj godisnjicu redakcije. Ona je dobra prijateljica moje mame pa smo se tako i nasli na listi zvanica. Svo vreme sam osecao neciji pogled na sebi. U pocetku sam ignorisao jer sam svesan svoje slave i da gde god se pojavim privlacim paznju ali nesto mi nije dalo mira.
Podigao sam pogled i susreo se sa parom najlepsih plavih ociju. Stajala je za jednim stolom i netremice gledala u mene. Shvatila je da sam to primetio tek kada sam joj se nasmejao. Videvsi to se pogubila i brzo skrenula pogled postidjeno sto je meni izmamilo jos veci osmeh. Sisao sam te prosao kroz masu koja je igrala i pricala te dosao do nje i devojke koja je stajala sa njom.
Ja: dobro vece dame.
Rekao sam te pruzio reku devojci pored nje.
Ja: Kylian.
Xx: pravicu se da ne znam ko si Vivien drago mi je.
Rekla je uz osmeh.
Okrenuo sam se ka plavusici.
Ja: a vi ste?
Upitao sam iako sam jos od konferencije dobro upamtio njeno ime. Hteo sam to da cujem a i morao sam nekako da zapocnem razgovor.
Podigla je pogled sa telefona te me pogledala i pruzila ruku.
Victoria: Reyes, Victoria Reyes.
Uzeo sam njenu ruku i poljubio je.
Ja: Kylian Mbapee drago mi je da vas upoznam gospodjice Reyes. I ako smem da primetim izgledate prelepo.
Victoria: zahvaljujem vam na komplimentu mladi gospodine.
Ja: nema na cemu nego da li bi vam smetalo da vam se ja i moj prijatelj pridruzimo ovde za stolom.
Krenula je nesto da kaze ali ju je crnokosa preduhitrila.
Vivien: naravno da ne dobrodosli ste.
Osmehnula se a ja sam primetio kako ju je Victoria osinula pogledom.
Bice ovo jedna jako zanimljiva noc.
Victoria POV
Pokusala sam da mu odgovorim ali u mojoj nameri me je Vivien sprecila i svojom recenicom me uvalila u jos vecu nevolju. Njega je sve to zabavljalo a ja sam bila van sebe. Nervozno sam krenula da trljam ruke ne bih li uspela da umanjim pozar koji je izazvao na tom mestu svojim poljubcem.
Ja: izvinite me na trenutak.
Rekla sam te pohitala u wc.
Uletela sam unutra i zakljucala sam se.
Pogledala sam u ogledalo. Videla sam svoj odraz sa potpuno crvenim obrazima.
Ja: ma sta mi se bre desava?! Victoria saberi se.
Sama sebe sam korila hladeci se mokrim rukama.
X: zaljubljena si.
Javio se niotkuda glas u mojoj glavi.
Ja: ne ne ne nije moguce pa ni ne znam ga.
X: dzabe porices svidja ti se.
Nastavio je glas. Prepirala bih se jos da nisam cula Vivienin zabrinuti glas.
Vivien: Vic jesi li dobro?
Ja: da da jesam dolazim.
Rekla sam nekako.
Vivien: sigurna si?
Ja: jesam rekoh ti eto me.
Vivien: dobro.
Ubrzo je vise nisam cula.
Udahnula sam par puta te otkljucala i izasla.