Počela sam plakati kao kiša. Zašto je ovo moralo ovako? Ne mogu da verujem. Zgrožena sam. Zar nisam mogla imati bar malo sreće?
Nekih 15 minuta sam samo ćutala i stojala u mjestu plačući. Ne znam šta da radim. Misli su mi pomešane. Želim da me nema. Zašto je ovako moralo ispasti? Dete je poslednje što mi treba u ovoj situaciji.
I dok suza suzu stiže, razmišljam o svom detinjstvu. Svom životu u Italiji. O mami, tati, mojoj polovini Mauriziu. Ja sam šteta. Osećam se kao da uništavam sve njihove živote. Kada Maurizio bude čuo da sam trudna, mrzeće me najviše na svetu. Kako sam mogla sebi da dozvolim ovo? Mama i tata... Znam da me ne mogu mrzeti, ali biće i previše razočarani. Stidim se sebe i prezimena. Nisam ga dostojna.
Dani su prolazili brzo, ili mi se samo tako činilo. Možda jer želim da prolaze što sporije, iz razloga jer ne znam šta ću sa svojim životom, pak mi se čini da u inat meni vreme leti. Baš tako je vreme proletelo i Viktor je juče stigao.
Vešto sam izbegavala svaki susret sa njim. Noć je pala, a samim tim i neke negativne misli su mi okupirale glavu i zaronila sam glavu u jastuk i plakala.
Ne vredi, ne mogu da krijem da sam trudna. Stomak će mi početi da raste. Neću to moći da sakrijem.
Iz mojih misli me trgne naglo otvaranje vrata sobe. Bio je to Viktor. I činilo se da je jako besan. Odmah sam skočila sa kreveta i stala naspram njega, da bih saznala šta je problem.
Nisam stigla ni da ga upitam šta je problem, a on je podigao ruku i udario me. Oči su mi se nakupile suzama. Ne znam šta sam uradila.
- ,,Mislila si da neću saznati?'' , zarežao mi je na uvo ,,Mislila si da si najpametnija? Da možeš da kriješ išta od mene?''
- ,,Ne razum...'' , prekinuo me je vikavši na mene ,,Ti stalno zaboravljaš da sam ja bar deset koraka ispred tebe uvek.'' Da li je saznao da sam trudna?
- ,,Reci mi šta sam pogrešila?'' , rekla sam drhtavim glasom, junački sam se borila da ne zaplačem, ali ovo je jače od mene.
- ,,Saznao sam za test. Odakle ti uopšte i pomisao da ga uradiš bez mog odobrenja?''
- ,,Pa možda jer je ženska stvar, ne treba ti da pišaš na njega već ja!'' , dreknula sam.
- ,,Mani me tvojih gluposti. Reci mi da li je bio pozitivan?''
- ,,Negativan je. Ne brini se.'' , uhvatio me je za vilicu i odgovorio ,,Dobro je, ne bih voleo da mešamo krv. Ne bi išlo. Ipak si kurva i ubica.''
- ,,Zašto si me onda jebao?'' , više nisam izdržala. Suze su mi se slivale niz lice.
- ,,Zato što je to jedino za šta ti meni možeš služiti. Ali, kajem se i za to, već sada. Kobna bi greška bila da ostaneš trudna sa mnom.''