NASLEDNICA

15 deo

VIKTOR

Stigli smo u hotel u kom će se održati sastanak. Pošao sam otvoriti vrata, no Pablo me je gledao čudno. Čini se da je želeo je nešto reći, ali se premišljao. Pogledao sam ga značajno.

- ,,O čemu se radi?"

- ,,Vidi, nemam pravo da se mešam u tvoje stvari. Ja sam samo tvoj vozač." 

- ,,I moj prijatelj." , nadovezao sam se.

- ,,Mnogo si veliki u mojim očima i prosto ti ovo moram reći."

- ,,Ne okolišavaj, slobodno reci to šta imaš."

- ,,Ti ćeš se sada videti sa starešinama, pričaćete o onom italijanskom stolu."

- ,,Da, i?"

- ,,Znaš da moj brat radi kod jednog od starešina i znam da sam upravo tako i dobio posao.." 

- ,,Preda mnom nema potrebe da se pravdaš. Opusti se i pričaj otvoreno šta si čuo i šta znaš." 

Pablo se i dalje premišljao da li da kaže to šta ima reći ili ne. Ja želim da bude iskren jer nema potrebe da se ustručava preda mnom. Poznajem ga već šest godina, prestao je biti samo moj vozač onog dana kada je primio metak za mene. Od tog dana je moj najveći prijatelj i spreman sam dati ruku za njega.

- ,,Načuo sam strašinu istinu, Viktore." 

- ,,O čemu se radi?"

- ,,Mislim da si mnogo pogrešio što si uzeo njihov sto i dao ih starešinama. To je sve što su ti ljudi i želeli. Cela ta priča oko osvete, poštujem to sve. Znaš da sam voleo Ignasija. Ali činjenica je da sada kada je sto u rukama naših starešina, svi su zadovoljni sem Lusije. Mogao si na druge načine da se osvetiš toj devojci. Cela ta priča oko braka je pomalo pogrešna. I sada svi mogu raditi šta žele, sem tebe. Jer moraš paziti na Lusiju."

- ,,Držim sve konce u svojim rukama, ne brini oko toga. Svakako sam ja svojim zaslugama dobio sto, ne dajem ga nikome. To što sam član u toj organizaciji ne znači da sve moram deliti sa njima." , potapšao sam ga po ramenu i izašao.

Stigao sam u hotel, u restorano hotela su me čekali dvojica naših starešina. Rukovali smo se i seo sam za njihov sto.

- ,,Zašto ste tražili hitan sastanak?"

- ,,Zato što smatramo da je vreme da italijanski sto prepustiš celoj oragnizaciji." , rekao je jedan od njih. Počeo sam se smejati.

- ,,Vi mislite da sam ja budala?" , Pablo kao da je znao o čemu će pričati pa me je zato upozorio.

- ,,Otkud ti to?"

- ,,Sto je isključivo moj. Nisam zaboravio da ste ostavili Lusiju na cedilu. Tako da, od mene ne očekujte ništa."

- ,,Volimo dobiti ono što tražimo. Nemoj da rano ostaneš udovac i time naljutimi Italijane i brzo izgubiš taj sto." , ponovo sam se nasmejao. Oni misle da ja Rebeku zaista volim.

- ,,Ne znate o čemu pričate zaista. Uosatalom, budite zadovoljni time što bilo ko od članova poseduje nešto od konkurentske strane. I ne mešajte se u moje poslove sa Italijanima." , rekao sam jasno i izašao.