NASLEDNICA

18 deo

REBEKA

Ceo put smo ćutali. I on i ja. Nervira me previše. Bezobrazan je jako. Mrzim ga, najiskrenije. Doslovno mi se plače zbog noge i kada smo napokon stigli, kao da me je Sunce ogrejalo zaista. Iako nisam bila baš za to, Viktor me je nosio u naručju. Rekao je ime nekog doktora i odmah su nas uputili ka jednoj ordinaciji.

I tako je taj doktor nešto gledao na mojoj nozi, preporučio neke kreme šta već. Dao mi nešto za bolove. I najbitnije od svega mi je bilo da je bol prestao.

- ,,Nisam pitao najbitniju stvar. Kako se ovo dogodilo?" , pričao je sa Viktorom kao da su jako dobri prijatelji.

- ,,Rekao sam joj da ne izlazi iz kuće, ona se napravila pametna i htela preskati naš zid." , doktor se počeo smejati kao lud.

- ,,Čekaj, ozbiljno si pokušala onaj zid preskočiti?" , obratio mi se. Samo sam klimnula glavom u znak da.

- ,,Nije mi dao da izađem, naravno da nisam želela da sedim skrštenih ruku."

- ,,Ne preporučujem ti to više. Al zaista." , jako ozbiljno me je gledao, a onda se opet obratio Viktoru ,,Zbog onoga sa starešinama joj ne daš da izlazi?" , Viktor je zakulotao očima. Ne razumem ništa sad trenutno.

- ,,Je l' to sve? Možemo mi da idemo?" , kaže Viktor. Doktor je klimnuo glavom u znak da, napisao nešto na papir i izašli smo. Ponovo smo oboje ćutali u autu. Nije mi jasno kakve veze moj izlazak van ima sa starešinama?

Kada smo ponovo stigli kući, nosio me je opet. Njemu je ovo izgleda prešlo u naviku. Spustio me je na krevet i rekao da mi donesu hranu. U kući je bilo svakako dosta toplo, a od lekova mi je bilo još toplije. Bol sam znatno manje osećala.

- ,,Viktore, ako možeš zatvori vrata, vruće mi je u ovome. Želim da skinem trenerku." , poslušao me je i pošao ka vratima. Ja sam počela skidati trenerku, no bilo mi je preteško. Viktor se odmah vratio do mene, čak nije ni zatvorio vrata kako treba. Samo ih je pritvorio. Valjda niko neće naići. Ne bih da me cela njegova porodica gleda u gaćama.

- ,,Daj da ti pomognem."

- ,,Mogu sama." , rekla sam, no i on je sam video da ne mogu pa me nije poslušao. Pomogao mi je svučem trenetku, malo teže je išlo kada je trebao da mi skine trenetku sa noge koja me boli. Na kraju je i to uspeo.

Čudno sam se osećala. Njegovi dodiri po mojim nogama, ponovo. Ne znam. Ne želim da mi Viktor prija, ali jače je od mene. Izabrao je neki šorts i ponovo mi pomogao da ga obučem. Njegove ruke su se zadržale na mojim butinama dok me je gledao ravno u oči. Vidim da je jako ljut na mene, pojma nemam zašto, ali isto tako vidim da nije imun na mene. Bože, šta bih dala da se pojebemo sad ovde. Pa makar i ovako ćopava.

Čovek mi je nenormalno privlačan, pa čak i posle svega što je učinio. Stavila sam svoju ruku na njegovu, koja je i dalje bila na mojoj butini, i čvrsto je držala. Pogled mi je slučajno otišao na vrata sobe i videla sam da njegova majka stoji ispred sa poslužavnikom hrane i da nas vidi dobro. Iste sekunde sam sklonila njegovu ruku sa butine. Itekako neprijatna situacija. Viktor se na tren zbunio, ali mu je sve ubrzo bilo jasno kada je gospođa svekrva ušla.

- ,,Nadam se da se sada osećaš bolje. Prijatno." , rekavši ovo, stavila je hranu na sto i izašla.

- ,,Tvoja majka je videla onu situaciju od malo pre. Zaista neprijatno. Žena me svakako ni ne voli, tek sad me neće voleti." , rekla sam više za sebe i počela jesti.