,,Ideš u pogrešnom smeru Danijele." - Upozorim ga kada primetim da smo skrenuli u pravcu koji ne vodi ka našem domu. Koliko se sećam puta, znam da je ovaj smer pogrešan.
Posle moje slučajne izjave ljubavi prema Danijelu i njegovog priznanja kako se oseća, smestili smo se u auto i krenuli kući.
,,Vodim te u privatnu kliniku." - Kaže i izvadi desnom rukom telefon iz dzepa, dok mu je druga na volanu.
,,Ne želim da idem kod lekara." - Prekrstim ruke.
On me iskulira i nastavi "čačkati" po telefonu dok povremeno gleda kuda vozi.
,,Nisam te pitao da li želiš." - Odgovori mi posle klika u znak signala koji se začuje iz telefona.
,,Od kada privatne klinike rade ovako kasno?"- Upitam zbunjeno. Znam da rade ambulante za hitne slučajeve, ali ne i privatne institucije.
,,Hej, Danijel ovde. Je l možeš nekog da pošalješ na dužnost? Imam jedan problem....aha..Tamo sam za petnaest minuta. Kaži mu da požuri. Plaćam duplo." - Kada završi razgovor vrati telefon u džep.
,,Ko je to bio?"
,,Imam dogovor sa šefom jedne klinike. Kada mi god nešto zatreba, nebitno u koje doba, uvek je tu neko od radnika da mi se nadje. Zbog posla prvenstveno." - Pogleda na kratko u mene te vrati pogled ka šoferšajbni.
,,Ne znam ni zašto se čudim. Moje čudno je tvoje normalno." - Okrenem glavu ka prozoru i na naslonim čelo na njega jer mi hladno staklo prija.
,,Je li ti bolje?" - Upita me zabrinuto.
,,Malo."
Dok smo se vozili tih petnaest minuta su mi prošli kao pet, jer sam posmatrala zgrade i vozila sa strane.
,,Možda ćemo morati malo da sačekamo dok doktor dodje." - Kaže mi kada se parkiramo ispred bele zgrade na četiri sprata. Ispred su ulična svetla koja je osvetljavaju, te mogu da razaznam boju i po noći.
Kada Danijel izadje iz auta, otvori moja i pomogne mi sa štiklama, tako što mi ih obuje i zakopča, jer su kao sandale. Dok ih zakopčava nežno mi poljubi desni list noge, a njegovom desnom rukom na mojoj butini se pridržava. Trnci mi prodju celim telom kada to uradi.
,,Danijele..." - Opomenem ga te se uozbilji i ustane.
,,Hajde." - Pruži mi ruku i pomogne mi da ustanem.
,,Radije bih da idem bosa." - Kada to izjavim, on me iznenadno uhvati oko struka i nonšalantno prebaci preko ramena.
,,Kad bolje razmislim mogu i da hodam u štiklama."- Nasmejem se, ali ubrzo prestanem kada osetim nagon da povratim.
,,Danijele, spusti me!! Ispovraćaću te." - Povičem.
,,Nećeš valjda..." - I u tom momentu kao priželjkivano, povratim malo na njegovom sakou.
,,Izvini....ufff, fuj. Gadim se sama sebi!!! Je l vidiš šta si uradio! Šta ako je ovo neko video??" - On me spusti na beton i svuče sako, dok se ja osvrćem oko sebe razmišljajući da li nas je neko video.
,,Povratila si i nije ti dobro, a tebi je sada najveća briga da li nas je neko video. Pa šta i da jeste. Ne treba da nas bude briga. Devojke danas povraćaju u sred kluba okružene sa petsto ljudi." - Izvadi svilenu maramicu iz dzepa od sakoa koji sam mu upropastila, te mi obriše usta.
,,Uff, skloni too!! Povratiću opet od tog mirisa." - Okrenem se i zapušim nos. Na to Danijel se udalji od mene i iz ugla ga ugledam kako odlazi do kontejnera pored zgrade i kako ga zatim baca u njega.
,,Nisam mislila da ga baciš! Sigurno je skup!" - Okrenem se u njegovom pravcu.
,,Kupiću drugi. Ne pada mi pa pamet da ga ikad obučem znajući šta je bilo na njemu.- Ponovi mi pridje i uhvati me za ruku.
,,Znaš da deca u Africi nemaju šta da jedu?" - Skupim obrve.
,,Je l ti znaš da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić?" - Zbuni me pitanjem.
,,Kakve zo veze ima sa ovim o čemu pričamo?" - Začudjeno upitam.
,,A kakve veze imaju deca u Africi sa mojim sakoom?" - Nasmeje se.
,,Užasno me nerviraš." - Rešim da se pravim da ovo što se desilo zapravo se nije desilo, jer kad god pomislim na sako i povraćanje još više mi je muka.
Odlučim da se fokusiram na zgradu i detalje koje zapazim. Primetim da su u hodniku svetla upaljena, jer su providna ulazna vrata ove klinike ispred koje smo. Što znači da je verovatno došao ko god da je trebao doći zbog nas.
,,Izgleda da ipak ne moramo čekati." - Ustanovi Danijel, a ja prevrnem očima.
Otvori nam vrata i pusti me prva da udjem poput kavaljera.
Odmah u velikoj čekaonici, gde se sa naše desne strane nalazi recepcija, dočeka nas muškarac srednjih godina u belom mantilu.
,,Dobro veče, gospodine i gospodjice. Mene su poslali da vas primim. Ja sam doktor Miroljub Petrović. Podjimo odmah u moju ordinaciju." - Predstavi nam se i pokaže rukom da ga pratimo, što to i učinimo.
,,Izvolite." - Otvori nam vrata na kojim piše Dr. Petrović, te mi udjemo. Odmah primetim da je i njegova ordinacija sva u belom kao i čekaonica, osim stolice koje su crne boje.
Odmah se smestimo ispred njegovog radnog stola gde su dve stolice.
,,Da čujem. U čemu je problem?" - Uzme hemijsku i krene se igrati njome dok nas posmatra i čeka na odgovor.
Ne stignem da odgovorim, jer me Danijel preduhitri i kaže zbog čega smo došli. - ,,Ima vrtoglavice i povraća. Malopre joj je pripalo loše." - Na to ga popreko pogledam, jer sam prilično sigurna da mogu sama za sebe da kažem.
,,Od kada Vam se javljaju vrtoglavice, goapodjice...?" - Zastane očekivajući da mu kažem moje prezime.
,,Zovite me Katarina."
,,Okej, Katarina. Da li Vam se samo sada javila vrtoglavica ili to nije prvi put?"
,,Tako mi je od jutros. Jutros sam povraćala i malopre. Ceo dan mi se javlja vrtoglavica. " - Odgovorim kako mi je bilo.
,,Da li vam je sve u redu sa ciklusom?"
,,Kako je to relevantno sa ovim? Naravno da mi...." - Zastanem kada se setim da mi kasni. Ali meni je inače uvek iregularno, i nikad ne dobijem na vreme,,Imam neizregulisan ciklus. Nikad ne dobijem na vreme." - Slegnem ramenima.
,,Uradićemo svakako krvnu analizu, aki Vam predlažem pre svega uradite test na trudnoću." - Sledi mi se krv u žilama kada to zadnje izgovori.
,,Kakvu trudnoću?" - Ponovo mi nije dobro.
,,Ovo što ste mi rekli su simptomi trudnoće, ukoliko nije nešto drugo u pitanju. Rezuktati krvi će potvrditi šta je tačno u pitanju. Ali ako želite, možete uraditi test kod kuće. Trenutno nemamo ginekologa da to potvrdi, ali možete doći sutra."
,,Ali ja nisam trudna..." - Pogledam u Danijela koji me ukočeno gleda.
,,Nije sigurno, gospodjice Katarina. Ali postoji mogućnost. Mislim da imamo testove ovde. Pogledaću i doneću vam jedan." - Ustane i ostavi nas same.
,,Danijele...jaa....mi...šta ako sam stvarno trudna?" - Stavim mu ruku na koleno.
,,Kaži nešto!" - Gurnem ga po ramenu nakon što ne dobijem nikakvu reakciju.
,,Ne znam šta da kažem." - Slegne ramenima.
,,Na primer "Nemoguće da si trudna Katarina! Bio sam oprezan! Bla, Bla!"." - Naslonim se na naslon stolice i prekrstim ruke.
,,Smiri se. Možda nisi trudna. Prvo test, pa onda ćemo o tome dalje pričati." - Konačno dobijem normalnu reakciju kada me uhvati za ruku i stavi je u svoju.
,,Imate sreće, ostali su nam tri testa. Čekamo narudžbinu idalje da stigne." - Doktor se vrati posle desetak minuta.
Pruži mi belo plavi test, koji izgleda kao digitalni toplomer na kome piše "Lilbaby" i plastičnu bočicu za urin. Uzmem mu to iz ruke i na kratko pogledam u test, pa zatim vratim pogled na doktora.
,,Pokažite mi gde je wc."
Ustanem, te me doktor odprati do toaleta.
,,Sačekajte par sekundi i tek onda urinirajte u bočicu. Umočite test i nakon 5 do 10 sekundi izvadite ga i ostavite na ravnu površinu. Ako su dve crtice onda ste trudni, druga linija može biti i jako slaba. Svakako ćemo sutra uraditi krvnu analizu koja je znatno preciznija." - Da mi uputstvo i ostavi me samu da to uradim.
,,Molim te Bože da nisam trudna." - Zatvorim vrata ženskog toaleta i pomolim se da nije na ono što doktor sumnja.
Najmanje što mi treba sada u životu je trudnoća.
_
Ostavite komentar ako vam se svidelo.🌸🙋🏻♀️