***
5. Jun 2017.
,,Odlučio sam da ti dam šansu da mi dokažeš da si uz mene, a ne protiv mene." - Progovori Danijel, dok doručkujemo u trpezariji. Pre našeg izlaska jedva je nalazio vremena da dorčkuje sa mnom, a od tada radi to svakog dana.
,,Mislila sam da sam ti to već dokazala." - Obrišem usta salvetom te mu odgovorim.
,,Večeras imam proslavu povodom otvaranja novog hotela mog poslovnog prijatelja. Želim da podješ sa mnom. Bez ijednih spletki." - Pogleda me popreko, a ja ae uzbudim.
,,Šališ se? Je l ovo neki test da vidiš moju reakciju?" - Mislila sam da nikada neće doći dan kada će me pustiti da izadjem u javnost, pa makar bilo to sa njim. Izašli smo samo jednom i to sami, na brdu bez ljudi.
,,Je l ti izgledam kao da se šalim?"
,,Ne, ali mislila sam..." - Zaćutim kada on prekrsti ruke.
,,Znači ne želiš da ideš?" - Ustane i krene ka izlazu.
,,Ne!!! STANI!! Hoćuu!!" - Povičem kada potrčim za njim.
,,Doćiću u 20 sati po tebe. Svečano se obuci, naćićeš sve u tvom garderoberu. Spremio sam za tebe. Upakovano je u crnoj kutiji. To obuci ili nećeš ići." - Pridje mi i poljubi me u čelo.
,,Čuvaj se." - Uputi mi te izadje.
A ja skočim od sreće i nasmejem se zbog uzbudjenja. Ovo je i bolje nego onaj izlazak sa Danijelom.
Moja sreća ne potraje dugo kada osetim bol u želudcu i osetim da mi kreće nešto iz grla, te pojurim ka toaletu. Ispovraćam sve ispred wc-šolje kada ne stignem na vreme da to uradim u nju.
,,Draganaa!!!" - Dozovem kućnu pomoćnicu i moju sada dobru prijateljicu.
Nakon pet minuta ona se stvori iza mene, sve zadihana, a iza nje i security tip koji stoji uvek ispred vrata.
,,Je l sve u redu gospodjice?" - Upita tip pre nego što bi Dragana išta upitala.
,,Ostavi nas nasamo, Gorane, ja ću joj pomoći." - Odgovori Dragana umesto mene.
,,Moram pozvati gospodina Danijela." - kaže Goran.
,,Nee! Samo sam pojela nešto pokvareno. Samo to." - Sigurno je samo to u pitanju, kažem u sebi.
,,Ostaviću vas nasamo onda." - Izadje Goran i ostanemo same, a Dragana me za to vreme čudno gleda.
,,Jesi li dobro?" - Upita me kada se začuje zatvaranje ulaznih vrata.
,,Od juče me boli želudac. Mislila sam da će proći. Možda sam se otrovala hranom." - Slegnem ramenima.
,,Čisto sumnjam, jer sve što si ti jela jela sam i ja i gospodin Danijel." - Pomogne mi da ustanem i skloni mi pramen kose sa lica.
,,Hajde da se umiješ. Biće ti bolje da se rashladiš."
Poslušam je te umijem lice.
,,Okupaću se, vidi kakva mi je kosa. Ali prvo da počistimo ovaj nered." - Pokažem na moju masnu kosu a onda i na nered koji sam napravila povraćanjem.
,,Uff. Još više mi je muka kada gledam to. Smrdi!" - Napravim zgroženu facu jer mi je opet muka.
,,Ja ću srediti, a ti se okupaj u kupatilu na spratu. I legni posle toga." - Gurne me ka izlazu.
,,Hvala ti."
Odem i okupam se, te obučem bademantil i tako sa mokrom kosom legnem na krevet, ne mareći za to što kvasim jastuk.
,,Je l ti bolje?" - Upite me Dragana nakon što pokuca na vrata i ja je pustim unutra.
,,Idalje mi je muka." - Kažem zatvorenih očiju.
,,Mislim da je najbolje da pozovemo gospodina Danijela. Moraš kod lekara." - Osetim da se dušek na krevetu malo spustio i znam da je sela do mene.
,,Nikako!!" - Otvorim oči i povičem. - ,,Danas mi je šansa da izadjem iz ovog zatvora!! Dau dokažem da neću pobeći! Molim te, nemoj da mu kažeš. Evo, odspavaću i biće mi bolje."
,,Neću mu reći, ali ako se ovo nastavi ovako nećeš imati izbora." - Ustane i krene ka vratima. Zastane pre nego što otvori vrata, te me pogleda i kaže. - ,,Razmisli šta je uzrok ovome, a hrana sigurno nije."
Ostavi me zbunjenu. Šta misli pod tim da razmislim šta je uzrok. Nisam nikakav doktor. Kako mogu znati. Sigurno je hrana. Možda ona ne želi da prizna jer je ona pravila. Odspavaću i sigurno će prestati.
Pokušam da se uspavam i nekih dvadesetak minuta mi je teško išlo za rukom da zaspim. Zamišljala sam kako bi izgledala ta proslava na koju idem sa Danijelom. Koliko bi ljudi tamo bilo. I tokom tog zamišljanja i stvaranja scenarija u glavi, nekako sam zaspala.
Kada sam se probudila, sat je pokazivao da je 12 sati, što znači da sam dva sata spavala. Sreća mi se osmehnula kada nisam osetila bol u želucu i mučninu.
Nasmejana sam ustala iz kreveta i protegla se. Dodirnula sam kosu i osetila da je idalje vlažna, te odlučim da je osušim.
Nakon sušenja, obučem plavu lepršavu letnju haljinu, te sidjem u dnevnu gde zateknem Draganu kako briše prašinu.
,,Nije mi više muka!" - Osmehnem se te sednem na ugaonu garnituru.
,,Super." - Nastavi da briše.
,,Jesi li za partiju šaha?" - Uzmem kutiju šaha sa stola, gde smo je prošle večeri, nakon dve partije, ostavile. Kao mala sam igrala sa tatom šah, te tako i znam da ga igram.
,,Nije ti dosadilo da gubiš od mene?" - Nasmeje se.
,,Misliš nije mi dosadilo da pobedjujem?" - Igrale smo deset puta do sada i svakog puta sam pobedila.
,,Možda te sada pobedim. Nikad ne reci nikad." - Namigne mi i ostavi krpu na polici od televizora, te sedne preko puta mene.
,,Hajde." - I krenemo.
Naravno da sam ja opet pobedila.
.....
,,Prelepa je." - kaže Dragana dok ja vadim iz crne kutije koju je Danijel jutros pominjao, jednu svilenu crvenu haljinu na bratele sa dekolteom i prorezom na desnoj nozi.
,,Stvarno jeste. Kako je mekana." - Potvrdim njenu tvrdnju.
,,Hajde, požuri. Znaš da Danijel ne voli kašnjenje."
,,I ja ne volim da me kidnapuju i drže zatvorenu. Neka se navikava." - Kažem te najsporije odem do garderobera kako bi se presvukla.
,,Stvarno si detinjasta." - Nasmeje se.
,,Ne brini, požuriću samo zato što ne želim da ga iznerviram i ne odem na tu proslavu!!"
Svučem staru odeću, te obučem crvenu haljinu i pogledam se u ogledalo. Uz ovu haljinu bi mi odlično išle crne sandale sa štiklom, koje na moju sreću posedujem, kao i mnoge druge.
Ko bi rekao da Danijel ima tako dobar ukus.
Očigledno ima, kada je baš mene oteo. Namignem sebi u ogledalo na moju šalu.
_ _ _ _
Ostavite zvezdicu i komentar ako vam se svidelo.🌸