Sledeća dva dana sam provela standardno. Opustila sam se malo. I Viktor je bio bolji prema meni. No, uvidela sam da ga nešto muči. Ne znam šta. Nije toliko ni dolazio kod mene. Čak me je možda i izbegavao. Poludela sam nešto i odlučila sebi da spremim nešto da jedem. Nemam pojam pravi naziv, ali mi se čini dobra kombinacija pirinač i čokolada. Zato sam se polako spustila dole u kuhinju, u pola noći, dok svi spavaju, i počela da spremam svoj pirinač sa čokoladom.
Na kesici pirinča je pisalo kako se sprema. Te sam i počela. Izvadila sam jednu šerpu, sipala vode i čekala da proključa. A zatim i sipala malo pirinča.
Noga mi je bila bolje. Ne još uvek najbolje moguće, ali znatno bolje. Viktor još nije došao kući, ne bih volela da dođe ni baš sada. Nisam neka domaćica. Ne bih da me smara i zajebava još i za to. Ko zna kako će ovo i ispasti, na kraju ću samo čokoladu jesti, jer od tog pirinča ništa neće biti. Tako se čini.
Nešto je počelo da se peni u šerpi, odmah sam dodala vode. Pare je bilo baš dosta. Ovo mi se uopšte ne dopada. Viktor, kao da zna kada treba da dođe. I došao je. Divno.
- ,,Šta radiš to?" , rekavši ovo, skinuo je kaput i odložio ga na visoku stolicu za šankom kuhinje.
- ,,Pokušavam spremiti ovo, ali mi ne ide."
- ,,U jedan sat noći?"
- ,,Jelo mi se." , kažem te slegnem ramenima.
- ,,Dobro. Daj da vidim šta si uradila. Nije dobro, peni nešto." , Viktor je prišao šerpi i počeo da se smeje.
- ,,Molim te, sedi. Glupa si ti za ovo." , bezobrazan je. Zakolutala sam očima i sela. Zavolela me je malo i noga, dugo sam stajala.
Viktor je nešto tamo radio, prosuo malo vode iz šerpe i eto pirinač je uspeo. Ne znam kako, ali uspeo je.
- ,,Šta si htela da staviš?"
- ,,Čokoladu. Crnu." , Viktor je brzo stavio nekoliko kocki čokolade i krenuo mutiti kašikom. I eto ga, spreman moj pirinač. Sipao mi je u neku činiju, izrenadao malo čokolade i izgledalo je divno.
- ,,Vau. Svaka ti čast. Bolji si kuvar od mene."
- ,,Nije to teško biti."
- ,,Bezobrazan si. Opet."
- ,,Ne, samo si previše bahata i navikla da sve bude po tvom."
- ,,Kako god. Ti nećeš da jedeš?"
- ,,Ne jedem ja ove gluposti." , krenuo je ka izlazu kuhinje.
- ,,Šta se dešava? Čudan si u poslednje vreme."
- ,,Nije tvoja stvar."
- ,,Pa nije. Ali pitam. Jer sam čovek."
- ,,Daleko si ti od čoveka." , iskulirala sam ga i on je izašao. Začuo se zvuk telefona i izašla sam kako bih ga prisluškivala. Baš me briga, ne osećam grižu savesti zbog toga.
- ,,Kako to misliš? To je nemoguće. Pričaš gluposti. Ne možeš mi sada odjednom promeniti priču za koju si davao ruku da je tačna. Ne zanima me, nađi mi onog ko tvrdi da je bilo drugačije." , bile su samo jedne od rečenica koje je rekao..