REBEKA
Naravno da nisam ozbiljno shvatila njegove reči. Šta on umišlja? Da sam ja neka lutka sa kojom će raditi šta želi. Naravno da neće biti tako. Pozvala sam Mauriza, ali se nije javio i bilo mi je jasno zašto. Duša me je bolela jer je ljut na mene. Znam da me krivi zbog svega, i nije kao da nisam kriva nego eto. Volela bih da imam njegovu podršku. Izdahnula sam duboko i otišla se presvući, a onda otići do Paule. Moram da pričam nekome svoje muke. A ona je jedina koja je španske nacionalnositi a da je podnosim. Viktor je učinio da još više zamrznem i ovu zemlju i ove ljude ovde.
Obukla sam se krajne normalno, rekao je da sam pored Paule bila poput neke kurve. naravno da to nije isitno. Volim ja nekad obući nešto kraće ali to nije stalno tako i to definitvno nije kurvinsko oblačenje. Nego je on zaostao u glavi. Nosila sam najobičniju zelenu trenerku i neki beli duks. Nisam bila raspoložena za neko spremanje.
Sišla sam dole i prošla pored njegove majke, žena me nije ni pogledala. Šta sam joj ja učinila da me toliko mrzi. Zakolutala sam očima i izašla iz kuće. Prišla sam čuvaru kapije i zamolila ga da mi pozove taksi. Čovek me je gledao bledo objašnjavajući da ne mogu da idem nigde jer je Viktor to zabranio. Naravno da sam pokušala otići i to peške, ne čekajući taksi, ali mi čuvar to nije dozvolio.
Gospođa svekrva je sve to posmatrala sa prozora. Da ima imalo ljudskosti u sebi, ne bi dozvolila da mi Viktor ovo radi. Pa šta sam ja ovde? Neka životinja. Ne mogu da verujem. Krećem da ludim i idem u krug jer to radim kada sam nervozna i kada puno razmišljam. Ja definitivno neću sedeti i puštati im da mi rade šta god žele. Sigurna sam da se moji roditelji i Maurizio ne ponašaju ovako prema Lusiji.
Ja sam odlučila da ću napusiti danas ovu kuću po svakoj ceni. Posetiću Paulu i to mi niko neće zabraniti. Kao najveća budala sam čekala sat i više vremena napolju Viktora da se vrati kući. Sedela sam poput siročeta na stepenicama kuće po ovoj hladnoći, čekajući ga da mi objasni ovo što se događa.
Čuvar je otvorio kapiju i jedan auto je ušao. Znala sam da je to auto u kom se vozi Viktor. Odmah sam ustala i čekala da izađe iz auta. On i njegov vozač su izašli u isto vreme. Viktor me je gledao kao budalu.
- ,,Šta glumiš ti po ovoj hladnoći? Zacrvenela si se. Imš bržih načina da se ubiješ ako to želiš." , kaže otrovno. Mrzim ga.
- ,,Čekam tebe da mi objasniš zašto ja ne mogu da izađem napolje?"
- ,,Mislio sam da sam bio jasan." , prošao je pored mene i ušao u kuću. Pošla sam odmah za njim.
- ,,Ne, nisi bio jesan. Ne možeš ovako da se ponašaš."
- ,,Videćeš da mogu."
- ,,Videćeš, na teži ili lakši način ću napusiti kuću. Nećeš ti meni braniti osnovne stvari."
- ,,Pokušaj." , sve vreme govori smireno.
- ,,Odvratan si." , rekla sam tiho i otišla u sobu. Crkni Viktore.
U svojoj sobi sam posmatrala kapiju. Definitivno ne mogu proći pored onog čuvara. Neće me pusiti ni u ludilu. Jedino mi ostaje da se popnem na četiri metara visoki zid i preskočim to. Mogu to samo ukoliko izađem kroz prozor svoje sobe. Odmah ispod je krov i jedino tako mogu doći do tog zida. Izašla sam i ponadala se da će sve biti okej. Malo sam se pomučila i opkoračila prema zidu. Isklizala mi se noga i pala sam. Ali sam i dalje bila u prokletom dvorištu Viktorove kuće.
Moj pad se jako čuo i ljudi su se okupili oko mene. Pre svega onaj čuvar, Viktorov vozač, gospođa svekrva pa i sam vozač. Noga me je ubijala, a Viktor me je gledao i podsmejavao mi se. Pružio mi je ruku, pokušala sam ustati i jedva sam uspela. Ubijala me je noga. Morala sam prihvatiti njegovu ruku.
- ,,Jesi li dobro?" , gospođa svekrva me je gledala iznevereno.
- ,,Pozovi doktora." , obratio se vozaču.
- ,,Ne treba. Dobro sam. Zaista." , pustila sam njegovu ruku i uputila se ka kući. Oči su mi iskakale od bolova.
- ,,Stani da ti pomognem, Rebeka. Jesi li sigurna da ne želiš doktora?" , trudila sam se da izgledam najbolje moguće.
- ,,Da umirem, ne bih prihvatila tvoju pomoć. Dovoljno si mi ti u životu pomogao." , rekla sam najiskrenije moguće. Emocije u meni su pucale. Zašto mi je sve ovo ona kraju uradio? Sve što sam uradila je to da sam mu verovala i zaljubila sam se. Nisam najbolja moguća opcija nekome, znam da pretram ali nisam ni ovo zaslužila. Duša me je bolela čak više od moje noge u ovom trenutku.