MAURIZIO
Čuo sam otključavanje vrata i sišao niz stepenice. Rebeka je, nema ko drugi. Naslonio sam se na zid u hodniku i prekršio ruke na grudima. Očekujem objašnjenje. Malo je kasno za vraćanje kući. Pa čak i za nju. Zabrinuo sam se.
- ,,Zašto me tako gledaš?"
- ,,Gde si to sada?"
- ,,Jaoj Maurizio, ništa me ne pitaj." , kaže radosno te zajedno uđemo u dnevni boravak.
- ,,Srećna si?"
- ,,Jesam. Mislim da sam se zaljubila." , gledao sam je bledo. Rebeka se zaljubila? Prvi put ovo čujem, i to od nje.
- ,,Otkud to?"
- ,,Znala sam da će mi Španija doći glave. Zaljubila sam se, i u to u Španca." , i dalje sam je gledao čudno. Samo se nadam da je neki normalan dečko u pitanju.
- ,,Ko je taj momak?"
- ,,Vlasnik Stixa." , odmah sam zakolutao očima. Sudbino crna. Taj klub se nalazi nedaleko od naše kuće. Nemam pojma čiji je, ali znam da to nije nešto legalno. Tamo idu ljudi sa sumnjivim poslovima, devojke koje tamo igraju su prostitutke. Ali naravno, to se ne zna. Mada sve se zna, samo se o tome ćuti. I ne mislim da je neko normalan vlasnik takvog mesta. Pobegao sam iz Italije, samo da bih bio van tog posla. Samo mi još fali da se Rebeka spanđa sa ovim i da napravi sebi neke probleme. Šta god naši roditelji bili u Italiji, ovde su samo poznato ime čija reč ovde ne vredi. Poznavajući Rebeku i njenu dugu istoriju momaka sa kojima bi bila samo pola sata, pitam se šta će se dogoditi kada se moja sestra odljubi. Pretpostavljam da taj vlasnik neće sedeti skrštenih ruku.
- ,,Zar nisi mogla naći nekog advokata, ekonomistu, direktora.. Zašto se kačiš na kriminalce, Beka?"
- ,,Mislim da je Viktor ovde ono što su naši u Italiji." , ponosno kaže. Baš divno.
- ,,I šta sa tim?"
- ,,Maurizio, čoveče, zamisli mene i njega jednog dana. Ja ću naslediti poslove u Italiji, on vodi ove u Španiji."
- ,,Čime se tačno bavi? Molim te, ne mešaj drogu i oružje. Oružje je jedno, droga je nešto drugo. Ako se on bavi drogom, Rebeka, ozbiljno nema šanse za vas. Ne sme da bude."
- ,,Ne znam čime se bavi. Pusti sad to. Ja sam se zaljubila.."
- ,,Radovao bih se sa tobom kada bi za to postojalo razloga."
- ,,Zašto si tako pesimističan? Zaljubila sam se. Budi srećan zbog mene."
- ,,Bio bih rado, ali ovde nema razloga za sreću."
- ,,Zašto nema?"
- ,,Pobegli smo iz Italije da bismo bili što dalje od tog posla. Shvati, Beka, tebi i meni je bolje bez ovog posla. Ovaj posao nam je oduzeo priliku da upoznamo mnogo članova porodice."
- ,,Dosadan si." , kaže drsko ,,Kao i uvek, ti si isti kao deda Leonardo, a ja sam druga Luis De Luke. I ne bežim od toga. I ja to želim. Želim da nasledim naše roditelje."
- ,,Ubili su ih, Beka, ubili su ih zbog stola. Jesi li svesna toga? Ko tebi garantuje da jednog dana i tebe neko neće ubiti?"
- ,,Ne bojim se smrti."
- ,,Nisi svesna kako bi ti mogla da imaš lep život. Mogla si upisati neki fakultet. Uostalom, ako ne želiš to, mogla si putovati svetom ali ti samo čekaš priliku da se vratiš u Italiju i postaneš lider stola."
- ,,Naravno da je tako. Meni je žao što ti nisi sada srećan zbog mene." , nadurila se i krenula na sprat.
- ,,Beka, molim te, budi oprezna sa tim momkom. Groblje u Italiji je puno naše porodice, molim te, budi oprezna. Dovoljno je ljudi umrlo. Ako se tebi nešto dogodi, majka to neće preživeti." , vratila se do mene i zagrlila me je.
- ,,U pravu si. Naša kraljica je izgubila i previše ljudi u ovom životu." , u glavi zamislim samo izgled groblja. Tužno je. U našoj porodici je više ljudi pod zemljom nego što su živi. Počevši od majčinog ujaka, očeve tetke, majčinog druga Lukasa. Deda Luis i deda Leonardo. Nikada ih nismo upoznali. Svi su umrli samo zbog stola.
- ,,Zato budi jako oprezna. Ti ne znaš kakav je taj čovek i šta je njemu u glavi."
- ,,Od tolike tvoje priče me boli glava, doktore Maurizio, nastaviš li da mi vređaš ljubav mog života, definitivno ćeš morati da mi meriš pritisak." , kaže kroz smeh te ode na sprat.