- ,,Sve se zbog tebe dogodilo!" , vikao je na mene Maurizio. Oči su mu bile pune suza. Mislim da ga nikada nisam videla u ovakvom stanju. Od šoka nisam ni reagovala na njegove reči. Samo sam stajala po strani, i ćutala na sve reči mog brata blizanca ,,I kao i uvek u životu, ja i sada moram da plaćam zbog tvojih grešaka." Njegov ton se nije stišavao. Sve mi je jasno, sve sam ja sjebala, ali zar moj brat, moja polovina, zar on ne vidi koliko sam ja loše?
Bila sam ubeđena da me Viktor Garsia voli. Nisam imala pojma za plan njegove osvete. Prokletnik. Još više sam ljuta na sebe. Ja sam ta koja je lomila muška srca, ja sam ta kojoj niko nije mogao prići. Ali Viktor.. Prokletnik mi se uvukao pod kožu. Sve je učinio da se zaljubim u njega. Kako sam ovo mogla sebi dozvoliti?
I sada, kada je Viktor Garsia pobedio, dobiće ono što je želeo. Prokleti sto za trgovinu oružja. Dabogda se zapalio i taj sto. Sve je to zbog stola. Pojma nisam imala. Osećam se iznevereno, povređeno, ljuto. Prvi put sam se zaljubila i dozvolila nekome da mi priđe.
I to nije sve. Osim što će dobiti najveći deo stola, Maurizio mora oženiti njegovu sestru, a ja se moram udati za tog prokletog Španca. Zbog nekih prokletih pravila. Maštala sam o udaji za njega, čak sam i decu htela da mu rodim.. Volela sam ga, zaista. A on se samo igrao mojim srcem i nijednog trena nije bio iskren prema meni.
Stigao mi je danas poklon od njega. Kutija u kojoj se nalazila haljina. I to kakva haljina.. Crne boje. Unutra mi je poruka objasnila sve. I ukoliko mislite da mi se izvinio, ili nešto tako. Grešite. Objasnio mi je da ova osveta ima veze samo sa mnom. Kako sam ja tobože kriva za smrt njegovog brata. Vala, niti znam ko mu je brat, niti sam ikada čula da se neko ubio zbog mene. Međutim, lagala bih kada bih rekla da ta mogućnost nije isključena. Već sam priznala da sam se igrala muškim srcima i da sam muškarce dovodila do ludila. Sledeće što mi je moj budući muž naglasio je da će mi život sa njim biti baš poput ove crne haljine. Ovo je njegova venčanica za mene, u tome bi želeo da se udam. Nemam problem sa tim, udaću se u crnoj haljini. Vala, svakako će to za mene biti sahrana ne venčanje. Ali, za sve sam samo ja kriva. Lepo je meni govorio ujka Fran Beka dušo, ti si naslednica velike imperije, nemaš pravo voleti jer sigurno nikada nećeš sresti muškarca koji će te voleti samo zbog tebe. Svi će gledati samo da te iskoriste zbog onoga što jesi. Zato sam ja mudro postupila, iskorišćavajući druge muškarce, nisam dozvolila nikom da mi priđe, Viktor je jedini koji je uspeo naći put do mog srca.
Eh, da sam znala.. Eh da sam znala da sam najgorem srce dala. Ali gotovo je sve, moram prihvatiti svoju odgovornost. Jer ja nisam bilo ko. Ja sam unuka ljudi koji su godinama vodili sto. Sto koji sam ja svesno predala neprijatelju. Međutim ništa nije gotovo.
Ja sam Rebeka Rosi De Luke i ukoliko Španac misli da je pobedio, opako se vara. Dobio je samo jednu bitku, ali ne i rat.
I krećemo sa novom pričom. Ne znam koliko vas se seća priče "Drugi su birali za nas" , o Eleonori i Alesiu. Rebeka i Maurizio su upravo njihova deca. Doduše, svakako obe priče možete čitati odvojeno. Alesio i Elenora će se nešto malo pominjati.
Danas je 16 februar, ja sam pre tačno godina dana objavila poslednji deo te priče. Malo pre sam to videla. Slučajnost je u pitanju, ali eto. Uglavnom, nova priča je tu ☺️
Uživajte ❤️❤️❤️