Situacija je u kući toliko napeta da bi mogla da se preseče nožem, Dajana je prosto ljuta, bliznakinje su besne, moja majka je pozvala doktora koji je već par puta davao nešto Blejku za spavanje i svi ga čekaju jer su svi zabrinuti za njega. Ja sam izašla iz Blejkove kuće jer sam se dogovorila sa kolegom da mi istraži nešto i javi mi šta je pronašao, nije me bilo dvadeset minuta, kad sam krenula natrag ka Blejkovoj kući čula se vika. Očigledno intervencija ne ide po planu.
- Šta je sad ponovo? – pitam samu sebe.
Ulazim u kuću i vidim da se bliznakinje ponovo svađaju sa mojom sestrom, moja majka pokušava da ih smiri a Blejk se drži za koren nosa, mora da ga glavu ubija.
- Tišina! – dreknuo je i cimnula sam se ali uspelo je, svi su ućutali.
- Dajana je radila ono što sam joj ja rekao – dodaje Blejk.
- Nisam vam rekao za Matea jer ga ne želim u našoj porodici, osim toga ne krijem to od vas celog života i ja sam nedavno saznao, i Noro... zašto si ponovo pozvala doktora? – okreće se ka mojoj majci. Dakle mama često ovo radi?
- Kako zašto? Pogledaj na šta ličiš dete? – moja majka ga hvata za bradu.
- Dobro sam – rekao je brzo.
- Smrdiš na alkohol i cigarete – kaže Tatjana.
- I brinule smo se za tebe – dodaje Sara.
- Trebaju ti lekovi za spavanje – kaže mu i moja sestra.
- Koliko puta traba da vam ponovim da ne volim lekove? – rekao je nervozno.
- Prestani da se ponašaš prema nama kao da smo deca! – Tatjana je viknula.
- Taj Mateo je i naš brat a ti očigledno imaš problem.
- Zato ne odlazimo ovde dok ne rešimo probleme – Sara podržava sestru.
Blejk je stajao ispred mene, okrenut mi je leđima i ne vidim mu lice ali po pokretima glave zaključujem da ih gleda naizmenično.
- Samo se naspavaj Blejk, zabrinuta sam za tebe – kaže mu moja majka kao svom detetu. Zar ga moja majka toliko voli?
- Laku noć – kaže Blejk i okreće se, u tri koraka umalo nije udario u mene jer me nije video ali je zato bio iznenađen.
Pomerila bih se zaista ali pogled moje majka čije su oči pune suza i njegovih sestara pa i moje sestre me drži u mestu. Sve one ga vole. Osim toga on nije dobro, oči su mu krvave a lice umorno. Tik tak, vreme teče, on gleda mene, ja gledam njega.
- Ostavite nas – kažem svima gledajući u Blejka pa prekrstim ruke na grudima.
Blejk je nakrivio glavu gledajući me krvavo zelenim očima. Kao da ne veruje da sam ovo izgovorila. Pa ne verujem ni ja ali jesam.
- I zatvorite vrata za sobom – dodam.
Svi i dalje stoje onda pogledam u Tatjanu, i ona se prva pokrenula.
- Idemo – rekla je i krenula, za njom kreće Sara, pa moja majka i doktor, moja sestra odlazi poslednja dok gleda u nas. Znam da im ništa nije jasno. Vratim se unazad i zaključam vrata a onda krenem ka njemu.
Ostali smo sami, nas dvoje. Ne znam zašto nije samo prošao pored mene, mogao je.
- Moja majka te voli, tvoje sestre te vole i moja sestra te voli – krenem sa pričom.
- Izgleda da me svi vole – kaže zajedljivo.
- Sve one pate, izgubile su voljenu osobu, treba im vreme da se saberu. Znam da i ti patiš, na drugačiji način ali patiš – izdahnem.
Ne mogu da verujem da ću mu ovo reći. Dobre devojke ne ponavljaju istu grešku dva puta.
- U redu je biti tužan ali je u redu i prihvatiti pomoć. Samo... zaboravi na sve i kreni sa mnom na spavanje – predložim.
- Spavaćeš sa mnom? – pita me.
- Da – potvrdim. Bar dok se ne uspava.
- U ovoj kući? Provešćeš noć ovde? – ponovo pita.
- I ja sam zabrinuta za tebe Blejk – priznam i on izdahnne na nos.
- Ne mogu da spavam – kaže mi.
- Da li želiš da me povrediš? Ponovo? – igram na kartu njegove časti.
- Naravno da ne - odgovara prebrzo.
- Onda idemo u krevet - ne znam hoće li me pratiti ali prođem pored njega i krenem ka njegovoj sobi. Kockam se.
Hodam ali osluškujem i molim se da čujem njegov korak, nije ga bilo. Popela sam se uz stepenice, nije ga bilo. Ušla sam u njegovu sobu i usne su mi se napunile suzama jer on nije došao za mnom. Mirno skinem svoju bluzu i ostanem u tankoj majici. Ne mora da dođe ja ću u svakom slučaju da legnem da spavam, skinem pantalone i zagledam se u njegov krevet. Da, ovde sam izgubila nevinost i da bilo je dobro, kao u prokletim knjigama.
- Ha! – izdahnem jer osetim njegove ruke oko svog struka i njegove usne na svom vratu.
- Obećaj mi da nećeš otići nakon što zaspim – šapuće na mom vratu.
- Obećavam – slažem i sklopim oči.
Znala sam da nećemo odmah spavati čim su njegove ruke počele da šaraju mojim telom. Hvata me za vilicu i okreće ka sebi. Iako je u sobi mrkli mrak znam gde su njegove oči. Naslanja čelo na moje i rukama dodiruje moje usne.
- Nedostajala si mi – šapuće mi na usnama.
- Svakog jebenog dana – povlači palcem naniže moju usnu i tera me da dišem teško zbog njega, da dišem na njegovim prstima.
- Noćima mislim na tebe – dodaje i otvorim oči koje su do sada bile zatvorene.
- Zato u ime greške, zgreši ponovo sa mnom.
- Dobre devojke ne ponavljaju istu grešku dva puta – izustim tiho.
- Onda nemoj da budeš dobra devojka. Zgreši sa mnom ponovo, učini to bolje.
Podignem ruke i stavim ih oko njegovog vrata a on mi daje poljubac. Naš poljubac prerasta u potrebu, potreba u očaj, a očaj u volju dvoje ljudi da što pre zadovolje svoje najprimitivnije nagone ne mareći za možda poslednice istih.
Padam polako na krevet dok me Blejk pridržava, dodir hladne postelje mi govori koliko sam vrela, koliko ga želim... Izvijam se kao lutka u njegovim rukama, drhtim pod njegovim dodirom i usuđujem se da tražium još. Nisam više nezrela klinka koja pojma nema šta je seks, koja se stidi da traži ono što želi, sada sam žena, zrela žena koja želi da uživa u svemu što joj on radi, žena koja želi da zadovolji sve svoje nagone i žena koja zna da odgovori na iste.
A on... on je i dalje isti muškarac koji ume da me natera da zaboravim na spoljni svet, on je i dalje ista osoba zbog koje gubim razum, on je onaj muškarac sa kim ponavljam istu grešku.
. . .
Buljim u plafon i ne mrdam dok Blejk mirno spava na mom stomaku, bukvalno se spustimo do mog stomaka, zagrlio me oko struka i zaspao dve sekunda nakon vođenja ljubavi. Pred očima mi se smenjuju slike svega što smo radili i ne mogu da zaspim. Šta ću reći porodici? Zaključala sam se u kući sa Blejkom, vodili smo ljubav i uživala sam baš kao pre devet godina, znala sam da ne treba ovo da radim i ne znam šta mi je bilo. Kako sam mogla ponovo?
Spustim glavu dole i pomazim Blejka koji spava poput bebe, ma ni disanje mu se ne čuje. Da, zato sam zgrešila ponovo.
- I ja mislim da tebe Blejk, svake proklete noći, uprkos tome sa kim delim krevet – šapnem i polako se izvučem iz njegovog zagrljaja. Pokrijem ga lepo, sakupim svoju odeću i krenem u kupatilo.
Istuširam se na brzinu, sakupim sve razbacane stvari i uredno ih složim, zatim se upristojim i izađem iz njegove sobe ostavljajući ga preko potrebnom snu.
Uzmem moj telefon iz dnevne sobe, otključam vrata i izađem iz kuće u tom trenutku mi stiže poruka od dečka.
Dušo vratio sam se.
Žao mi je dušo samo što sam saznao, dolazim sutra ujutru. Sada sam ponovo dostupan.
Zastanem, okrenem se pa udahnem duboko.
O Bože! O Bože! Drejk!
Pozovem ga i krenem ka kući.