***
Kao da je vreme stalo dok sam ga gledala u te njegove prelepe nebesko plave oči i isčekivala bes koji ću ubrzo osetiti na svojoj koži. Znala sam da njegov okrutan pogled ništa dobro ne najavljuje.
Skrenuo je pogled sa mene i pogledao pravo u ridjokosu, kojoj idalje ne znam ime. Drhatala je od straha pod njegovim pogledom. I ona je svesna njegovog besa koja mu se isijava u očima.
Njegova pravila niko ne krši. I spreman je u svakom trenutku to da nam dokaže.
,,Mislim da sam bio dovoljno jasan kada sam rekao da joj nećete prići." - Izgovori keoz zube.
,,Ja sam njoj prišla!" - Slažem kako bi je spasila. Ona me pogleda krupnim očima u iznenadjenju, što Danijel i primeti, te mi ne poveruje.
,,Zaista?" - Vrati pogled na mene i nakrivi glavu u stranu, skenirajući me pogledom od glave do pete.
,,Da. Usamnjena sam i ona mi je pravila društvo." - Dodam.
,,Hm. Ja mislim da me lažeš. A znaš kakon prolaze oni koji me lažu?" - Upita me, a ja progutam knedlu u grlu.
,,Dva metra ispod zemlje." - Odgovori sebi na pitanje.
U tom trenutku kada to kaže, mislila sam da je to to. Da će me se večeras otarasiti zauvek. Da ću biti slobodna, ali u raju ili paklu nakon moje smrti.
,,Polazite za mnom. Obe. Odmah." - Okrene se i krene u pravcu lifta, te krenemo obe za njim u strahu da će ovo biti naša poslednja noć.
Kada smo ušle u lift on je pritisnuo dugme za četvrti sprat na kome nisam nikada bila. Plašim se da ne želim ni da znam šta se dešava tamo.
Očekivala sam tamo razne sprave za mučenje, oružje i siledzije koji su kivni da nas ubiju za Danijela.
Šta nas je dočekalo me je malo smirilo.
Na četvrtom spratu se nalazi sala za sastanke i njegova kancelarija.
Odmah iz lifta smo ušle u tu salu sa velikim stolom i stolicama oko njega. Sva je bila u staklu i video se prelepi Beograd noću.
Umalo mi nije zastao dah od takvog pogleda.
Nismo imale vremena da razgledamo, jer nismo na turističkoj destinaciji, već u životnoj opasnosti, te smo ga dopratile do vrata sa leve strane sale.
Ušavši u tu prostoriji shvatile smo da nas je doveo u njegovu kancelariju.
Oružje i sprave za mučenje nije bilo nigde na vidiku, što mi je dodatno olakšalo, ali idalje mi je bilo čudno što smo same ovde sa njim.
Bukvalno je sve pusto, što je i za očekivati jer je posle ponoći.
,,Zatvorite vrata." - Rekao je kada se navalio na veliki tamno braon sto, iza kog je fotelja i zid od stakla, kao što je i sala.
Ridjokosa je odmah po naredbi zatvorila vrata i napravila kratku pauzu pre nego što se okrenula i suočila sa Danijelom.
,,Šta ću da radim sa vama.Hm" - Stavio je ruku na bradu i zamislio se.
,,Katarina, dobro znaš da ne smeš pričati sa drugima osim sa mnom. Bilo koja vrsta kontakta je zabranjena. Nisam li bio jasan?" - Upita strogim glasom.
,,Jesi, ali....bila sam sama, falilo mi je da pričam sa nekim. Ti nisi bio tu." - Počnem igrati na kratu sažaljenja. Možda ima bar malo, trunka neka ljudskosti u njemu.
,,A ti? Jesam li bio jasan prema tebi?" - Upita ridjokosu koja izgkeda kao da će se svakog trena onesvestiti. Više nema one srećne i prepozitivne devojke u njoj kao što je do malopre bilo. Kao da je pored mene neka druga devojka.
,,Jeste, šefe." Savila je glavu, te ga nije gledala u oči, što se Danijelu nije svidelo.
,,Gledaj me u oči, kukavico! Imaš hrabristi da kršiš pravila a ne možeš da me pogledaš!" Ustao je naglo i uhvatio je za vilicu te je prisilio da ga pogleda.
,,Izvinjavam se. Neće se više....ponoviti." - Jedva izgovori tu zadnju reč jer je on sada uhvatio za vrat i jako stisnuo.
,,U pravu si. Neće se ponoviti. Neće moći. Možda da ti isečem jezik pa više nikada nećeš pričati sa Katarinom? Hm? Ili oči da ti izvadim i nećeš je više gledati?Biraj." Pusti je odjednom i pomeri se korak od nje.
Ridjokosa krene kašljati, a voja kože joj više nije bela već crvena od gubitka vazduha.
Odmah joj pridjem i stavim ruku na ledja.
,,Rekao sam biraj. Nemam mnogo vremena. Da nije bilo tebe, sada bih jeb*o. Ali ne, moraš da mi upropastiš planove." - Kaže nestrpljivi Danijel bez trunke milosti.
Zamalo je nije ugušio, a on joj zahteva da mu odmah odgovori.
,,Zar ne vidiš da joj nije dobro?!" - Povišim ton prvi put posle dugog vremena. Na njegovom licu se odmah videla iznenadjenost, jer to nije očekivao.
Do sada sam bika dobra maca koja je ćutala i klimala glavom. Ali to je bilo jer mi nije dao povoda da vičem i suprotstavim se. Sada se radi o tudjem životu i delom je moja krivica.
,,Želiš nekome da isečeš jezik ili izvadiš oči? Uradi to meni. Ja sam sa njom pričala, ja sam nju gledala. Ja sam navikla da plaćam tudje dugove. Neće biti ni prvi ni poslednji put!" - Približim mu se i unesem u facu.
Nisam očekivala ovaj naliv besa i hrabrosti kod mene. Ne znam da li je trenutno, ali strah se izgubio i poželela sam da ga ubijem ovde sada, makar i golim rukama.
Činjenica da bi nekom ovo uradio jer je samo pričao sa mnom me ubija u pojam.
,,Zašto me lepo ne ubiješ a pustiš ovu devojku na miru? Ona ima svoje probleme, ne trebaju joj i moji. Ja sam problem, ne ona!"
,,A da ubijem obe?" - Nasmeje se ko psihopata što on i jeste. Ali taj njegov prelep osmeh bi mogao da me ubije u bilo kojoh drugoj situaciji, ali ne i danas.
Danas sam ja ta koja može ubiti.
,,Možda ja ubijem tebe!" - Unesem mu se u facu i izgovorim tako besno, da sam zaboravila činjenicu da je on jači od mene i da je bolestan.
Mislim da sam upravo potpisala sebi smrtnu kaznu.
Ne znam šta se desilo, ali u jednom trenutku me on hvata za vrat i stiska jako, a u drugom osetim njegoge unse na mojima kako me agresivno ljube a ja mu uzvraćam.
Ruke je spustio na moje ledja i približio me sebi kao da ću mu pobeći, što bih možda i uradila.
Ruke su mi se automatski našle u njegovog mekanoj kosi dovoljno dugoj da ga povučem iz strasti.
Ovo je toliko bilo seksi, da nisam mogla stati. Ne znam šta se dešava sa mnom, alu nisam mogla prekinuti.
Krenuo je skidati tesnu bluzu sa mene, kada je naš strastven poljubac prekinulo lupanje vrata.
Okrenuli smo se i vudela da je ridjokosa pobegla, što je možda i dobro.
Kad je Danijel krenuo za njom, brzo sam ga uhvatila za ruku i krenula ljubiti. Možda je ovo dobro što radim. Ako ge odvratim od toga da ide za njom, ona će imati šansu da pobegne pre nego što obe izgubimo glavu.
Zato sam ga ljubila ko da mi život zavisi od toga. Što i nije laž, jer zavisi.
Ko zna, možda i namerava da me ubije seksom. Ili posle seksa.
Nisam mu do kraja uspela skinuti košulju kada ju je on naglo skinuo pokidavši dugmiće koji su bili na njoj.
Podigao me je na njegov radni sto i ljubio unutrašnje strane mojih butina. Napipao je rukama moje gaćice ispos kožne suknje te ih povukao.
Ljubio mi je vrat dok sam mu otkopčala kaiš i pantalone.
Uzeo me je na radnom stolu, na kožnoj fotelji ispred stola.
Ne znam ninja sama kad i kako, nakon nekog vremena sam se našla gola naslonjena na staklo. Izložena gradu koji nikad ne spava da me vidi.
Naravno, niko ne bi mogao sa ove visine da vidi. Ili možda bi. Ali to me nije interesovalo.
Danijel je zver u krevetu. Pored njega počinjem da postajem kao on.
Naši uzdisaji su se odbijali o zidove njegove kancelarije dok mi se zadnjica trljala o staklo pri svakom njegovom pokretu kukova.
Nešto se te večeri promenilo, nešto što sebi nisam smela priznati.
***
Ostavite komentar i zvezdicu.🌸