Ti si moja promena

Sin gospodina Đorića / 44

- Prosto više ne osećam ništa.- mumlam, prazan.

- Kratko i jasno.- odgovara, uzimajući torbu sa klupe i odlazi.

- Ako ti bilo šta zatreba...-

- Pre bih umrla.- odgovara, ne osvrnuvši se. Ostajem sam, kao i uvek. Tako to biva valjda sa nama bogatašima. Ipak sam im sličan, mnogo sličan.

*

Matursko veče

Osećam kako me Miloš baca na krevet, mumlajući sebi u bradu. Svlači mi odelo. Ponovo me podiže.

- Idemo pod tuš.- izgovara.- Dođi sebi.-

- Ostavi me.-

- Ajde, ajde.- odgovara, gurajući me ka kupatilu. Voda mi dolazi kao šamar. Bol se širi celim telom, osećam potrebu da vrisnem.- Lepo sam rekao da ti ne govore.- mumla, umivajući me.

- Umreću.-

- Ja ću pre tebe.- sarkastično.

- Miloše...-

- Ajde, kralju, drži ovaj tuš sad.- ostavlja me samog, zatvarajući kabinu. Čujem da telefonira. Zove momke. Snimci se brišu sa društvenih mreža, pretnje lete kao lude. Srećan je, Una mu je u mislima. Držim tuš, ciljajući zid. Ipak, mlaz nije toliko jak. Sedim u vodi, gadeći se sam sebi. 

Vidim je u bordo odelu. Ispod njega, crni, čipkani grudnjak. Otkrije dovoljno da zagolica maštu. Uvek svedena, očaravajuće pametna... Na moj izlazak na binu, suze u očima i bolna grimasa lica. Tuga se nije prosula iz nje. Ni ove, ni one završne večeri. 

- Jesi li dobro?- pita, otvarajući krila kabine. 

- Jesam..-

- Ko ti je rekao?-

- Kome si sve naredio da mi ne kaže?-

- Očito jednoj budaletini nije bila jasna ta negacija.-

- Nemoj. Ispao je ljudina.-

- Aha.- prevrće očima.- Najgori sam, jebiga.- dodaje, podižući me. Lakše se krećem ka krevetu. Ležem, svestan da mi pola slika prošlih časova fali.

- Ti i Una...-

- Spavaj. Pričaćemo posle.- navlači zavese, zamračujući sobu. 

Ceo dan proveo sam u krevetu, jedva se podignuvši predveče. Miloš nije mrdao iz kuće.

- Kafa?-

- Uvek.- odgovaram.

- Nazovi Unu i vidi kako je. Izvrnula je nogu noćas.-

- Kad bre?-

- Dok si spavao na zadnjem sedištu. Ponovo je videla ono moje...-

- A.- odgovaram, nemajući predstavu o čemu priča. Nakon što smo se uverili da je ona dobro, seli smo, lagano ispijajući prvu skuvanu kafu Miloša Vudragovića.