U okovima ubice

28. Deo

Otvorim oči i ugledam sređenog Lava kako sedi pored mene. Pogledan oko sebe i zaključim da sam u njegovoj sobi.

– Imam jedno iznenađenje za tebe – nasmeši se kada vidi da sam se probudila.

– Koje? – ushićeno pitam.

– Neće biti iznenađenje ako ti kažem – namigne mi i izađe iz sobe.

Siđem dole i u kuhinji ugledam Simija, Klaru i Lava kako se raspravljalju.

– Zašto mi niste odmah rekli? – nervozno vikne Lav.

– Zato što nisam znala kako će nam biti u vezi – smireno mu odgovori Klara.

– Sada si sigurna? Znaš...šta?

– Znam da ga volim i da će naša ljubav prevazići sve – kaže i pogleda u Simija.

– I ako se budeš protivio našoj vezi, ja neću odustati od nje, makar me ubio – sigurno mu kaže Simi.

– Ne...

– Prestani da se mešaš, ako budu pogrešili bar će znati da su samo oni krivi za to – prekinem ga i sve se okrenu prema meni.

– Hvala na podršci – nasmeši mi se Klara. Zapravo izgleda kao dobra devojka.

– Predajem se, ali znaj ako mi povrediš sestru, mrtav si – zapreti Lav.

– Cuvaću je kao malo vode na dlanu – obeća Simi.

– Hajde, idemo – izašli smo iz kuće i krenuli.

– Hoćeš mi reći gde idemo? – pitam ga jer sam nestrpljiva.

– Već smo stigli – stali smo ispred nekog malog kafića. Ulazimo unutra, pa osetim ruke na mojim očima.

– Zar je to bilo potrebno?

– Naravno – kroz smeh mi kaže.

– Možeš da otvoriš oči – skloni ruke sa mojih očiju i ispred sebe ugledam...svog oca. Krenem da vrištim i potrčim mu u zagrljalj. Koliko mi je samo nedostajao. Niko ne zna tako utešno da zagrli kao on.

– Tako mi je žao! Mnogo sam pogrešila, hoćeš li mi oprostiti? – suze uveliko padaju, ali me nije briga. Samo želim da mi oprosti.

– Sedi dušo – sednem preko puta njega. Lav krene da ide, ali ga zaustavim.

– Možeš li da ostaneš? – pitam ga, a on klimne glavom i smesti se pored mene.