U okovima ubice

9. Deo

Lav

Odmah posle potpisanog ugovora, morao sam hitno da odletim za Las Vegas. Imali su neki problem u bordelu. Za to vreme Simiju sam rekao da pazi na Aidu. Ko zna šta može da se desi, a i ne verujem joj.

Na aeorodromu sačekao me je Simi i krenuo da priča o problemima. Da mi samo jedan dan, da nema nikakvim problema bio bih presrećan.

– Slušam – sednemo u auto pa skinem kravatu koja me ponekad tako nervira, otkopčam prva dva dugmeta na košulji, zavrnem rukave i naslonim glavu na sedište.

– Aida – na ovo se uspravim i pogkedam ga. Ne znam šta je gore da je njoj uradio neko nešto ili da je ona nekome ispričala.

– Dobila je otkaz i izbacili su je iz strana.

– Verovatno je sada kod nas? – šta bi drugo uradio osim da je odvede kući?

– Ne – ležerno mi odgovori.

– Kako misliš nije kod kuće? – počinjem da besnim.

– Brate, ne želim da me ubiješ, pa ako možeš da se smiriš ja ću ti rado ispričati šta se desilo – kroz osmeh mi poruči, a ja shvatim da sam mu se skroz uneo u lice.

Vratim se na svoje mesto i pokažem mu rukom da krene da priča.

– Nije kod nas, jer sam želeo da vidim šta će dalje da preduzme – to što govori je logično.

– Nije ništa uradila, niti je zatražila pomoć od nekoga. Spavala je kolima, trenutno je u nekom kafiću.

Kažem mu da me odveze tamo. Želim da čujem od njega šta se tačno desilo. Zapravo me ne čudi to što nije došla da traži pomoć od mene. Tako je nekako ponosna, da će radije da spava u kolima nego da zatraži da joj neko pomogne.

– Lave? – ispred kafića me dozove Simi.

– Zašto je baš ona potipisala onaj ugovor? Znaš da je svaka devojka mogla da ode sa tobom na te zabave gde je obavezna pratilja.

– Zato što je ona videla ubistvo – hladno mu odgovorim. Ne volim kada neko preispitava moje odluke, ali Semi nije neko. On me najbolje poznaje.

– Mogao si je ubiti – na ovo mu ne odgovorim, već otvorim vrata i izađem.