"Uhvatili smo glumca Mijata Kostića kako strastveno ljubi svoju koleginicu iz filma na kome trenutno rade. Nakon kratke pauze koju su imali, i nakon što se nisu videli nekoliko dana koliko je Daria bila na putovanju, njen izabranik nije mogao da zadrži strasti. Ščepao ju je na parkingu..."
Meni je ovo previše smešno. Zamišljam Mateovu facu i smejem se glasnije.
Povukla sam neka stara poznanstva i dobila savršenu priču i to na naslovnicu.
***
Ja ne bih bila Daria Popovski kada bih se zaustavila na samo jednoj smicalici. Nakon što mi je Mijat prišao sa novinama i rekao da će demantovati vest, ja sam ga povukla za rukav i rekla da me ne zanimaju vesti koje izlaze u tim novinama.
"Ko još veruje u sranja koja Star objavljuje. Pusti to. Nisu vredni utrošene energije."
Onda nam se pridružio producent Žika sa rečima kako sa marketinške strane ova vest ide u prilog. Povećava popularnost... Tu sam se već isključila. Meni je važno da vest vidi moj voljeni Sicilijanac, da poludi i onda nek je demantuju, nek rade šta hoće... Sve mi je jedno.
Kada smo završili snimanje za taj dan Mijat mi je prišao kako bi mi vratio vestu koju sam zaboravila kada smo pričali. Sinula mi je savršena ideja.
"Šta radiš večeras?"
"Odmaram, što?"
"Mogli smo da izađemo. Ti, Mili, Rialda, ja... Aa?"
"Ja sam za." Osmehne mi se. "Hoćeš li ih ti pozvati?".
"Može. Zvala bih i Bojana. Znaš njega? Skoro je raskinuo, pa je malo u lošem raspolaženju. Prijala bi mu gužva." Lažem. Manipulišem. Ne znam ni sama odakle sipam sve ove gluposti. Ali čim pomislim na Matea proradi mi inspiracija. Gotovo scenario za meksičku seriju mogu iz cuga da smislim.
"Naravno, taman posla da mi smeta. I, tako nam je Bojan svima poznat." Bojan će me odrobijati.
"Hvala ti." Lagano se propnem na prste i poljubim ga. "Vidimo se onda oko 22h. Šaljem lokaciju."
Onda pozovem Milija, pa Rialdu, dogovorim se i sa njima. Oni naravni ne odbijaju pozive za u noć. Tako da sam problem društva rešila.
***
Gledam se u ogledalu lifta dok se penjem na šesti sprat. Izgledam fenomenalno, još samo da mi Bojan kosu dovede u red i ja sam jebena seks bomba.
Crna, uska kožna haljina pripijena je previše uz moje telo. Previše je i kratka. Crne sandale čine moje noge još dužim i vitkijim. A crveni ruž pojačava kučkastu notu koju želim da postignem. Znam da se ovako nikada ne bih obukla da nemam nameru da Matea dovedem do ludila.
Žena koju gledam u ogledalu nisam ja. Večeras samo igram ulogu koju sam sama sebi zadala.
***
"Kako znaš da te prati?" Bojan me pita dok sedimo na zadnjem sedištu taksija.
"To je Mateo." Slegnem ramenima. "Znam ga."
"Što ovo sve radiš?"
"Jer želim da mu popijem pamet pre nego što..."
Prekine me. "Imaš čitav život pred sobom."
"Aha..." Nacerim se.
Dva sata su gospodinu Biankiju trebala da se pojavi u klubu.
"Jel ti sad jasno?" Proderem se na Bojanovo ime. "Da me prati." Pokažem mu u smeru gde nasuprot nama stoji Mateo. Onda se pomerim. Pravim se da ga ne vidim. Primaknem se Mijatu i onda nazdravljam sa njim. Smejem se nečemu, ne znam čemu. Zatim mu na uho pričam da ću uskoro kući. Tobože sam umorna.
Džentlmen je pa se nudi da me isprati i to je sasvim dovoljno za ljubomorka koji ga ubija pogledom. Mene guta onim besnim, tamnim očima.
Ustanem i krenem ka njemu. Stanem ispred njega. Jebeno želim da ga poljubim. Želim da me stisne uz sebe. Ali, toga večeras neće biti.
"Šta sam ja tebi rekla?" Položim dlan na njegove grudi i viknem. Muzika je preglasna, zato me on primakne bliže sebi. U vrtoglavim sam štiklama ali sam i dalje malo niža od njega. Saginje glavu, golica me dahom. Pecka me po obrazu njegova malo narasla brada.
"Taj je nesuđeni muž?" Pita me usnama mi miluje ušnu školjku. Toplota mi se širi telom, tenzija raspršuje stomakom.
Podignem glavu, zagledan mu se na trenutak u oči. U sebi izgovaram "Bože, koliko te volim", onda se propinjem na prste i dahom mu pomilujem mesto pored uha, zatim šapnem: "Ti si moj nesuđeni muž, pogađaj ko je kriv." Odmaknem se i namignem. "Laku noć, Bianki." Okrenem se i odem.
Još malo sam bila sam svojim društvom, a onda otišla.
***
"Daria, molim te, reci onom tipu da sa mnom nemaš ništa. Gotivim te, ali ne želim da imam probleme zbog druženja sa tobom." Izašla sam iz kuće i zazvonio mi je telefon, čim sam se javila Mijat je uspaničenim glasom izdeklamovao.
"Izvini..."
"Ne zameram ja tebi ništa, ali taj tip me stvarno plaši..." Nasmejem se u sebi. Nije mi cilj bio da njemu preti.
Ja sam se sinoć razočarala. Mislila sam da će me ščepati i da će moje "laku noć" okačiti mačku o rep. Ali nije...
"Svejedno izvini i neće se ponoviti." Neće stvarno.
Umesto da krenem na set, ja javim da ću kasniti i onda za se uputim ka Mateu.
Više ne živim u neznanju. Sve sam i ja saznala o Mateu. Znam da je sada u hotelu koji otvoren pre četiri godine. Znam da na jesen otvara ekološki hotel. Znam...
Pojma nisam imala da moj lik otvara sva vrata.., pomislim i nasmejem se. Samo kod Matea.
Bez kucanja otvorim vrata na koja me je uputio momak sa recepcije.
"Dobar dan." Pozdravljam ga. Pozdravljam i još dva čoveka koja sede na foteljama i ženu koja stoji iza Matea.
"Daria..."
"Dobar dan..." Pozdrave me, pa izađu kada im Mateo kaže da nas ostave nasamo.
Čim zatvore vrata iza sebe Mateo pred mene baci one novine. Ne gleda me, već gleda u sliku mene u rukama drugog muškarca.
"Šta je ovo, Daria?"
"Moj plan da te izludim."
____________________
Još jedan nastavak sutra do podne.
I epilog koji moram tek da smislim
:(
❤️❤️❤️
36. Poglavlje
Start from the beginning
