"Ipak ju je jedan od ljudi oterao." Kažem bezličnim tonom. "Mada ne mogu ih kriviti, to su Olivijine zapovesti."
"Budale." Prozuji. "Rekao sam im da gospođica ima moju dozvolu." Glasnije doda još jednom. "Budale." Pa ubrza korak i ode prema brvnari.
***
Poslednja osoba koju sam ovde očekivao definitivno je bila Daria. Nisam je video od juče, od jutra kada sam otišao iz njene kuće za odmor.
Pre nego što sam je ugledao, čuo sam njen glas te su me noge povele u pravcu iz koga dopire. Bile su same, ona i Pia. Sedela je na ljuljašci dok ju je Pia ljuljala ona je ponavljala da se zaustavi...
"Stop! Mala, da sam znala da si tako
... Uh! Tvrdoglava! Ne bih te ljuljala."
"Samo vraćam uslugu!" Pia joj odgovori kroz cerek. Smejem se i sam.
"Vrištaću!"
"Šališ se da se bojiš."
"Upomoć!" Smeje se i zapomaže. Pia ne odustaje. "Ne volim da se ljuljam! Upomoć!"
"Smešna si!" Pia je konačno pusti i zaobiđe, te mi sada stoji okrenuta leđima.
"Smešna?" Nasmejem se tonu kojim Daria ponovi njene reči. Bosim stopalima se osloni na utabanu zemlju ispod ljuljaške.
"Daa! Baš mi je lepo sa tobom."
"Aaa! Tako reci, curo!"
"Jedva čekam da dođe Bea da te upozna! Biće ljubomorna kada vidi da imam novu, veliku drugaricu." Daria siđe sa ljuljaške, te povuče niz bedra kratak šorc i time delimično prekrije tetovažu koja se prostire sa bočne strane njenog boka. Uputi se ka stolu pa iz bokala sipa limunadu u čase. Pia je prati u stopu. "Ja imam samo dve drugarice, Sofi je bezobrazna ali baka mi je rekla da mi je ona rođaka i da moram da se družim sa njom. Bea je dobra ali ona ima još puno drugarica iz školice i stalno mi priča o njima. Ja ne idem u školicu i imam malo drugara." Ne vidim joj lice, ali po glasu i tonu koji je sve tiši rekao bih da je smeh zamenilo neraspoloženje.
"Popij malo limunade, kako ti se ne osuši grlo od tolike priče?" Daria joj pruži času. "Ja imam samo jednog prijatelja." A socijalna, malo sutra...
"Kako se zove?"
"Bojan..." Grč ljubomore mi preseče želudac kada začujem ime njenog prijatelja. Prijatelj?
"Dobar dan!" Bez konsultacije sa razumom oglasim se i usmerim njihove poglede ka sebi. Pia munjevitom brzinom odloži času na sto i pojuri ka meni.
"Ujko!" Skoči u moj, za nju spreman, zagrljaj te mi ruke umota oko vrata. Pogled mi nakratko odluta ka Dariji koja nas posmatra preko čaše. Usne su joj nameštene u poluosmeh, obrve blago namrštene. Čkilji prema nama pretpostavljam zbog Sunca koje joj ide direktno u oči.
"Imaš društvo, vidim." Govorim joj dok hodam sa njom u naručju prema Dariji.
"Da, to je ona devojka što sam ti pričala o njoj." Objasni mi nakratko pa se iskobelja iz mog naručja uz reči da više nije beba da je nosam.
"Ćao, Bianki." Daria me pozdravi uz zavodljivi smešak, te mi pošalje poljubac kada se Pia okrene.
"Ćao, Belisima." Nameru da je dodirnem, poljubim, zagrlim... Bilo šta što moji instinkti nalažu ona spreči uzmicanjem i pomeranjem raširenog dlana u stilu pa-pa.
"Znam da se poznajete..." Pia nastavlja da priča, ja očima da puzim Darijinim telom, ona odmerava mene dok gricka donju usnu i prostom tapka po čaši koju ne ispušta iz ruke. "Ujko, ona je sad moja drugarica." Klimnem glavom na svaku Piinu reč koja mi zbog žene na kojoj su moje oči sve manje dopire do mozga. "Znaš da je ona glumica?"
"Znam..." Klimnem. "Pia?"
"Gde je baka?"
"U kući je, znaš da je njoj uvek vrućina." Zakoluta očima na identičan način kao što je to Meri radila.
"Hoćeš li da mi doneseš vodu? Žedan sam." Lupim prvo što mi padne na pamet.
"Ako baš moram. Bolje idi sam i kupaj se, smrdiš na znoj, samo da ti kažem." Slegne ramenima, ja se suzdržavam da ne prasnem u smeh. "Odmah se vraćam." Obrati se Dariji i otrči u prema kući.
"Bezobrazan si." Darija mi kaže kroz smeh.
"Izbegavaš poljubac?" Upitam i koraknem prema njoj. "Zar nisi zahtevala..?"
Prekida me, dok me gleda uz jednu podignutu obrvu. "Ne želim da zbunjujemo dete, niti tvoju majku. To je sve."
"Planiraš da se družiš sa mojom porodicom? Nisi to napomenula."
"To su one imale u planu. Sviđaju mi se... Imaš nešto protiv?"
"Ne." Kako da joj kažem šta moja majka vidi u njoj? "Samo, nisam dobar u suzdržavanju poriva kad si ti u pitanju, taj deo me brine... Pa... Jer ti ne želiš da zbunjuješ ljude oko sebe." Menjam temu na nešto sigurnije, nesvestan da zapravo sada ja pregovaram. I dok tako pričam sve sam joj bliži, usnama sam na njenima. Aroma limuna se rasipa mojim jezikom, savršeno kombinovana sa mirisom višnje koji nose njene usnice. Prstima prođe kroz moju kosu, te ih zaustavi na žilama vrata blago ih stiskajući.
"Tako si mnoogo više seksi..." Rečima prekida poljubac. "Više nego onaj uštogljeni Bianki."
"Uštogljeni?" Pitam nakon čega joj zagrizem usnu.
Dahne. "Pali me miris znoja i taj look radnika." Prostenje dok me gleda u oči. "Ma, bre, Bianki! Pališ me kako god." I, hladno me tresne po ramenu pa strastveno poljubi. Taj poljubac bude prekinut ubrzo Piinim dolaskom.
"Baka kaže da je ručak gotov." Pia se vratila bez vode i pogled sa mene prebacuje brzinski, par puta uzastopno na Dariju. "Musava si." Zatrepće, pogleda u mene. "I, ti ujko."
Darija brzinski, sa osmehom koji joj ne silazi sa lica, nadlanicom obriše usne, te ustane.
"Idemo onda da ručamo." Zbrza. Ona se postidela?
Moj plan da im se pridružim na ručku propadne jer su me sačekale stvari koje sam morao završiti.
***
Sedim na njenoj terasi. Čekam da se pojavi i psujem sebe što sam idiot koji je zaboravio da uzme njen broj mobilnog. Pušim treću, petu... Ne znam koju cigaretu po redu, kucam nogom o drveni pod terase i ne skidam pogled u stazu sa koje očekujem da se pojavi.
I konačno se oglasi iz mraka, tek kada mi ramena postanu lakša na zvuk njenog glasa shvatim da sam zapravo brinuo gde je.
"Bianki?"
"Gde si ti?" Ustanem i krenem prema njoj koja zakorači na prvi stepenik. Kosa joj je mokra kao i većina haljine koju ima na sebi.
"Noćno plivanje, nisi čuo za to? Sama. Mir. Tišina."
"Mogla si me zvati da ti se pridružim." Ne pamtim kada sam poslednji put opušteno plivao u moru. Mada, sa njom u vodi od plivanja nešto drugo zvuči dosta privlačnije.
"Sama. Šta kod te reči nije jasno?" Prekine moje zamišljanje kako u vodi...
"Ne voliš ljude nešto naročito?"
"Uglavnom su govna. Nego šta ti radiš tu?"
"Čekam tebe."
"Zašto tako ulickan?" Ulickan? U najobičnijoj beloj košulji i pantalonama?
"Belisima, oprosti što sam smetnuo sa uma fetiš koji si mi danas rekla." Nasmeje se i hvatam je oko struka te privlačim na sebe.
____________
Sviđa vam se priča?
❤️❤️❤️
Kako ste, ljudi?
Kako provodite dane?
8. Poglavlje
Start from the beginning
