"Striko me i ovako davi za Budvu,još mu i promoter nisam bio"
"Lenčariš po hotelu i teraš mušterije" Pokaže jedan prstom.
"Samo jednom je bilo u kuhinji,kada si se izderao na mene,citiram 'Budalo jedna,ostavi se,jebem ti sunce na Frušku Goru' "
Zacenim se dok sam prepričavao nesvakidašnji dogadjaj. Mensur konačno zaustavlja auto dok sam ja promatrao ko stoji isped.
"Hajde,što čekaš,da su mene bar taksirali" Požuriva me mahajući rukom.
"Šta da te taksiraju,kad moraš do škole,samo legneš i odgurneš se"
"Ne seri" Otvorim vrata te mu bacim kosku.
"Ajde gledamo se" Odgovori mi iako sam siguran da se nećemo videti,makar još tri meseca.
Napravim par koraka po ovon hladnjikavom betonu.
"Srbine!" Začujem glas iza sebe kada ne napravim ni pet,pravih koraka. Okrenem se te mi on dobaci telefon. Mahnem mu te pružim korak do Uglješe koji je pričao sa nekim momcima iz četvrte godine. Usmeri pogled na mene kada već budem blizu.
"Vuk sa bratom Crnogorcem" Izusti neki plavi dečko,koji je stajao zajedno sa Uglješom i tim Nikolom.
"Previše se on kurči,nije mu ovo Crna Gora" Iskomentariše Nikola,crni dečko,smedjih očiju i grubim licem.
"Šta je Nikola,uplašio si se da ti ne preotme devojke sa filološkog?" Podgrubljivo mu dobacim oslanjajući se na tvrdi zid ove ustanove.
"Ma da,jedan brđanin da meni nešto preotme" Ironično se smešio.
"Devojke se pale na crnogorski akcenat,dovoljno je da se pojavi. Sve te tvoje bi se motale oko njega"
Odgovorim mu dok me je on u čudu gledao. Uglješa je puši cigare,kao po običaju,ništa negovoreći. Gledao je negde u daljinu i slušao šta pričamo izmedju sebe.
"Što si siguran tako u Crnogorčinu?" Preksti ruke i isprsi se.
"Gledali smo svojim očima" Predrag se ubacuje u razgovor dolazeći do nas. Nikola se odjednom ućutka i samo ga blago pogleda.
"Jel ti dobro čuješ? Zvao sam te"
Udari me po ramenu nakon što su se ona dvojica iz četvrte udaljili od nas.
"Znam,rekao mi je Mensur"
Uglješa gasi cigaru patikom gledajući u mene,koji hladno odgovaram Predragu,dok on nadrndano staje sa strane.
"Što su ti oči tako crvene?"
Primeti iako ga nisam pogledao.
"Od nespavanja.."
"Izašao si bez mene?"
Izbeči se Predrag,dok je Uglješa čitao nešto sa kutije cigara. I on se trzne na moje reči te me osuđivački promatra.
"Ne zoveš ni ti mene"
"Šta je sa mnom? Što mene nizi zvao?" Ono molećivo Uglješino lice ponovo zavlada u mojim očima.
Ni jedan ni drugi me ne zovu da negde izlazimo,a očekuju to od mene.
"Pa da se potučeš sa Mensurom? Uostalom ono je bio izlazak samo za prave prijatelje"
"Koji sam ti ja kurac?" Uglješa se naduri.
"Šta se ti mešaš?! Vuk i ja smo ovde najbolji drugovi" Predrag podvikne a on se snuždi. "Skoro braća!"
Dolazi Andrej sav u onom svom fazonu. Sivi nakrivljeni kačket,preko njega kapuljača crnog duksa sa engleskim natpisom i donji deo takodje sive trenerke. Kao da se družim sa reperom devedesetih. Zaboravio sam i slušalice koje su neizostavne. Još samo da ofarba kosu u plavo i bio bi isti Eminem.
