Neka "kao" poezija

IMAM ONE DANE

Imam one dane kada skinem sve sa sebe,

Svaki greh koji prekriva moju kožu,

Svučem sve mane kojima sam se ogrnula I koje me greju

Izvučem iz grudi sve one laži u koje sam, bar na tren, čak I ja sama

Poverovala

I tako, stojeći ispred ogledala,

Bivam naga, a opet

Tu je blato, koje bazdi na kajanje

I pomešano je sa nečim, ne znam tačno sa čim

Ionako nije ni važno..

Gledajući sebe, vidim da se ne vidim

A ni ti me ne vidiš

Ni on, ni oni koji trebaju ili ne trebaju

Nešto se nataložilo..

Počevši od mojih ramena,

Nastavljajući preko stomaka, butina

Pa sve do zadnjeg nožnog prsta

I stoji tako,

Na meni,

U meni

I pored mene..

Ima neku bolesno crnu boju,

Da, baš tako, bolesno crnu

Jer to nije obična crna, nije ona koju volimo

Ne prepoznaješ je u noćima ukrašenim zvezdama,

Iako dosta podseća,

Nemoj se zavarati,

Jer ovo crnilo ne osvetljavaju nikakve zvezde

Niti ulična svetla

To sam ja

Ubeđujem sebe

Svakim danom,

Svakom nedeljom,

Svakog meseca, sata I sekunde

To sam ja,

Samo što nisam

Negde u meni, daleko

Skrilo se nešto meko

Mila neka stvar, ali..

Nje kao da nema više sad

Tražim u plavetnilu svoga oka

Neka mora, reke, šume, neke ravnice

Planine I ptice

Koje idalje pevuše

Srećne I razigrale, ali

Opet ipak pomalo tužne

Pokušavam sve da sperem vodom

Ali ona kao da nije dovoljno mokra

Možda je ovo ipak moja koža?

Dođoh na ideju da probam pomoću noža..

Mada to neće pomoći,

Ništa zapravo neće moći

Deo moje duše me koči

I čini mi život samo još više gorčim

Ima tih stvari u meni

Koje sam nekad bila ja

Koje su nekad bile ja

A ne mogu se zalepiti, sastaviti, zakrpiti

Pa makar do sutra pričala o svemu tebi

Ili sebi

Ionako razumeo ne bi

Nešto fali, a opet

Svega previše ima,

Iako to nije nikakva životna rima,

I ne bi trebalo da svega toga idalje,

Ipak,

Ima.

Dok ja,

Dok mene,

Sebe ne vidim tu gde sam

Ni gde nisam,

Zar to imalo ima smisla?

Tražim svoj početak,

A ne vidim kraj

Ili je supratno,

Okrenuto

Izokrenuto

Kao da više nisam sama sebi svoj kralj

Neko ili nešto strpljivo čeka

Da odustanem,

Da posustanem,

Da predam

Ne samo borbu, već I rat

Onaj koji vodim u sebi

I onaj drugi, protiv svih

Kažem,

Sutra je novi dan

Kažem,

Sijaće sunce

Opet lažem..

Nije novi, već stari

I onaj pre njega je bio isti

I ja sam bila ista kao neko

Ko nikako nije ja,a ja nikako

Nisam taj neko

Ili svako

Ili možda na kraju dana ipak niko?