Moja Wattpad Ljubav//Prevod na srpski//

Chapter 23

Moja Wattpad Ljubav

Chapter 23

Nisam se pomerala.Nisam disala.Nisam ništa radila-čak ni kad je kućni telefon počeo da zvoni,čak ni kad mi je mobilni zapištao u ruci.

Evan me je poljubio...

Pa tehnički,ja sam njega prva poljubila,ali onda je poljubio i on mene,i kroz neizbežnu strast koju je pokazao kroz taj poljubac,definitivno je uživao u njemu.Buljila sam u tišini u otvorena prednja vrata.Mogla sam videti svoje prednje dvorište;poslednji zraci sunca obasjavali su mrtvo cveće.Smešila sam se kao idiot,talas sreće i olakšanja me je preplavio.

Sreće zato što sam upravo doživela najbolji poljubac u životu i olakšanja jer me Evan nije odbio,što je bio moj najgori strah.Prislonila sam ruku usnama i kunem se da sam idalje mogla osetiti njegove meke usne na mojima.Nikada nisam ni pomislila da će jedan poljubac u meni probuditi toliko osećanja.I ranije sam bila poljubljena ali nikada se nisam osećala ovako zbog toga.Zapravo,moji prošli pokušaji momaka nikada nisu ulazili u tu celu stvar sa Francuskim poljupcem.Evan,s druge strane...pa,ovaj moma je bio ekspert u Francuskom poljupcu;da nije prekinuo poljubac mogla sam lako provesti ceo život tako,dok je moje lice zalepljeno za njegovo.U svakom slučaju,sumnjam da se to može desiti jer Evana nema nigde.Realizacija je pala na mene kao kofa ledeno hladne vode.

Evan je otišao.
Otišao je.
Odšetao je.

Nikada nisam bila toliko zbunjena oko svojih osećanja.Bila sam srećna pre sekunde ali odjednom tuga me je preplavila iako je deo mene idalje skakao od sreće zbog tog poljupca.

Tako gorko-sladak trenutak...

Vetar je žestoko zalupio vrata ispred mene terajući me da odskočim.Bila sam u nekoj vrsti transa.

Kućni telefon je zvonio.Okrenula sam glavu prema njemu.

Šta ako je to Evan?Da li me zove da se izvini jer me je ostavio tako?To nije zvučalo kao nešto što bi on uradio,ali sam se idalje nadala da će to uraditi.

Skupivši hrabrosti,javila sam se na telefon.

„Ugh,halo?“ bilo je teško naći glasa.

„Jules!“ Glas moje majke se proderao u moje uvo.Olakšanje i razočaranje su me ispunili.Bože,stvarno moram prestati sa ovim kontrast emocijama u meni.

„Ćao,mama.“

„Gde si bila?Zovem te već neko vreme.“Njen ton je bio zahtevajući.Osetivši se kao lopov uhvaćen na delu,progutala sam knedlu.

„Ja sam...“

Ljubila sam se sa mojom neviđenom simpatijom u našoj dnevnoj sobi.

Da,kao da bih rekla tako nešto.Morala sam da smislim neku laž,što,znajući mene,neće izaći na dobro.

„Ja sam...“Ponovo sam promrljala.

Nemoj reći ništa glupo!Nemoj reći ništa glupo!

„Ja sam...jela?“ završila sam nesigurno.

Huh!Ovo nije bilo tako loše.

„Jela?“Mama je ponovila sa nevericom. „Šta si jela?“

„Orahe,“ glupavo sam rekla.

I sve si zeznula,idiote!

„Ti ne voliš orahe,“ mama me je podsetila „Šta se događa,Julie?Je li sve uredu?“