Zavedi me (Prvi deo trilogije "Iskušenje ljubavi") 🔚

12. Rođendan (Poslednje poglavlje)

- To je naša tajna. - rekao je Donato.

- Uzmite vašeg manga. - nasmejala se sestra i polako mi pružila dečkića. Uzela sam ga i osmehnula mu se.

- Dobro došao, mili. - poljubila sam mu malenu ručicu.

- Jagodica već liči na tebe. - rekao je Donato.

- A mango je definitivno tvoja kopija.

- Džordž i Keti. - uzdahnuo je Donato.

- Prelepa imena. - rekla je sestra. - Izvinite, moram da odnesem bebice.

- Još samo pet minuta. - zamolio je Donato.

- Ne smem...

- Molimo vas, sestro. - osmehnula sam se. - Još samo malo.

Uveče su došle Jasmina i Stela u posetu.

- Draga! - vrisnula je Jasmina. - Presrećna sam. - grli me.

- I ja sam. - osmehnula sam se.

- Mama, videla sam Džordža i Keti. - poskočila je Stela. - Mnogo su mali. Manji su od moje omiljene lutke Lile.

- Sve bebe su takve. I ti si bila tolika, ljubavi.

- Kada izlazite? Donato i ja smo vam sprem...

Jasmina je prekinula. - Stela, izdajice.

- Izvini. Izletelo mi je.

- A, ne, ne, ne. Nastavi. - rekla sam.

- Ne smem. Obećala sam Donatu da ću ćutati.

- Dobro, neka ti bude.

- Samo možeš da znaš da je iznenađenje u pitanju. - rekla je Jasmina.

Namrštila sam se. - Dobro.

- Ne ljuti se na nas. Ne smem da izneverim zeta.

- Zeta. - imitirala sam je.

Gde god da se okrenem, osećam Donata. Tu je, tako blizu...

Osećam njegov pogled, njegov parfem od kašmira, mošusa i ledenog limuna.

Osećam...

Osećam njegove dodire...

Tihe uzdahe nežnosti, koje samo on može da mi pruži.

On je deo mene, mojih želja, nadanja i misli...

Osećam ga...

Volim ga...

Da, volim Donata Karmonu, jer sa njim je sve tako posebno. Posebne su noći, jutra su svetlija, dani su nasmejaniji. Iz dana u dan želja za njim je sve veća, a strast uzavrelija. Ne mora ništa da kaže da bi me osvojio. Dovoljno je da me pogleda tim sjajnim plavim očima, jer naša tela pričaju umesto nas.

Probudila sam se tog jutra posle Donata. U sobi sam osetila miris njegovog parfema, ali on nije tu. Nema ga. Polako sam ustala iz kreveta i ugledala papir na njegovoj strani kreveta. Naježila sam se dok sam ga uzimala jer sam se prisetila dana kada sam ja njemu isto to uradila - ostavila mu oproštajno pismo.

Otvorila sam presavijeni papir i počela da čitam:

„Toliko toga želim da ti kažem, draga moja... U životu sam hteo mnogo toga. Želeo sam više nego što sam zapravo mogao. A onda, kada si se ti pojavila, shvatio sam da želim samo tebe, ljubavi moja jedina i večna.

Srećan rođendan, najdraža moja.

Voli te tvoj Donato."