Šansa koju nisu imali

5

- Testirajmo.

. . .

Izvukli smo Ronalda iz zatvora ali kao što sam očekivao Raul je želeo lično da se uveri da je mrtav a injekcija koja zaustavlja rad srca na određeno vreme nam je pomogla u tome, druga injekcija nam je pomogla da ga oživimo, zamenili smo njegovo telo u mrtvačnici drugim i poslao sam ga sa obezbeđenjem na sigurnu lokaciju. Jedan problem manje. Baciću mamac Raulu i videćemo da li će se upecati.

. . .

Umorno sam seo u fotelju pored mog kreveta, Xena je spavala a ja sam razmišljao. Šta da radim sa njom? U svemu ovome ona je nevina, Raul je koisti, brat je koristi i ja je koristim. Uvučena je u rat između mene i Raula a ja znam da se on neće libiti da je povredi. Nije ona za ovakav život, ona je žena za ružičasti svet. Moram ubediti sve da je ona samo još jedna u nizu, nadam se da ću uspeti kako zbog nje tako i zbog sebe jer ona sa mnom nema budućnost.

. . .

Mahinalno sklonim neko ćebe sa sebe i ugledam nju na krevetu.

- Dobro jutro – oprezna je.

- Dobro jutro, kako se osećaš?

- Dobro, ne mogu da verujem da sam ovoliko dugo spavala.

- Doktor ti je dao sedativ.

- Ja . . . moram na posao.

- Razgovarao sam juče sa Entonijem, rekao je da danas odmoriš.

- Ovaj . . . u redu. Imam nekoliko propuštenih poziva od detektiva Lopeza. Moram ga nazvati.

- Nazovi ga i reci mu da imaš nešto.

- Samo to?

- I da se nađete za dva sata.

- U redu.

Poslušno je nazvala Raula i prenela mu ono što sam rekao.

- Šta sad?

- Sad idemo da doručkujemo.

. . .

Vil joj je objasnio šta treba da kaže Raulu, čak joj je dao i lažnu prateću dokumentaciju, to će ga okupirati neko vreme.

- Sve jasno? – pita je.

- Jeste – poslušno je klimnula glavom.

- Hoće li ti ovo naškoditi? – pita me.

- Ne značajno ali tebi će kupiti mir na neko vreme.

- Hvala.

- To nije sve. Reći ćeš Raulu da si moja ljubavnica i da zahtevam od tebe da svo slobodno vreme provodiš sa mnom, što znači da nakon posla dolaziš pravo kod mene.

- Ovde?

- Da, živećemo zajedno. Tako ću biti siguran da te on neće uznemiravati.

- Shvatam. Mogu li nešto da te pitam?

- Izvoli.

- Šta je to između Raula i tebe?

- Njegov otac je udario mog automobilom i moj otac je ostao paralizovan, ubrzo nakon toga je umro. Kako je njegov otac bio policajac sredio je da ne odgovara za nesreću zato sam ga ja opljačkao. S obzirom na to da je bio prljav policajac stekao je bogatstvo, koje sam mu ja ukrao. Jasno sam im stavio do znanja da sam to bio ja i oni od tada žele da me uhapse.

- Znači istina je? Ti si . . . lopov?

- Da – priznam. Ona ionako to zna.

- Zašto?

- Porodična tradicija.

- Pa ja sam najmanje pozvana osoba da sudim o porodici.

- Zašto nuklearna fizika? – moram da promenim temu.

- Čudno zar ne?

- Veoma.

- Bilo je potrebno mnogo učenja da bih završila taj faklultet, a mnogo učenja značilo je jako malo slobodnog vremena za razmišljanje.

- Shvatam.

- Zašto si odlučio da mi pomogneš?

- Zato što ovo nije tvoj rat, ovo je između Raula i mene.

- Ako te uhapsi . . . uništiće ti život u zatvoru – upozorava me.

- To se neće dogoditi.

- Zašto si tako siguran?

- Zato što ja nemam budućnost.