》ljubavna misija #1

poglavlje II

idem do bolnice u kojoj je Stefan - rekla je lana sama sebi

trčala je do glavne bolnice u gradu kao nikad u životu kada je došla pred vrata videla je Stefana sa pištoljem u ruci odma je skočila na njega i uzela mu pištolj iz ruku.

L : šta radiš budalo?! jesi li normalan?! znaš li da te neko voli?!

S : lana, ja nemam za šta da živim više nemam s kim da živim moj deda je preminuo - govori je u plaču

L : stefane, imaš mene možeš me pozvati kad god poželiš.. - mrljmala je sa očajanjem

S : lana to nije isto, ti nećeš biti zauvek sa mnom ne znaš kakav sam - i dalje plače ali nekako govori

L : da hoću, znam kakav si znam čime se baviš i takvog te volim i zauvek ću! - jebote veruj mi ne primaš me u F.P.I - mislila je lana

S : ti.. stvarno.. znaš ?

L : da, kriminalom i molim te da prestaneš, zbog tog kriminala je i tvoj deda nastradao!

S : lana, ja od toga živim od toga dobivam plaću! 

L : (vadi iz novčanika 100 eura) drži, ovo ti je za jednu sedmicu preživećeš

S : lana hvala ti, ali ja moram da ostanem još  sa dedom da se oprostim da ga gledam - mrmlja kroz plač

L : ali on je.. na drugom svetu - koja sam ja glupača, pa hoće da se oprosti od čoveka na miru jer mu je deda a ja tu nešto kao na drugom je svetu, pa Bože što me ovakvu stvori

S : lana ti ne shvataš! moji roditelji me nisu primili jer se bavim kriminalom i to bi im "oštetilo" ugled i oslonio sam se na njega! on mi je davao sve primio me kavog kod da sam!

L : amm.. umm.. samo izvini ponekad mi je jezik brži od pameti...

S : lana idi kući pospana si ja ću negde biti ne znam ni sam ali ne zovi me, zaglavit ćeš samo u problemima - poljubi me u nos

L : stefane, šta si mi hteo reći?

S : (zovu ga da poslednji put vide dedu) lana, sutra ću doći kod tebe idi kući ne možeš biti ovdje celu noć..

L : ali!

S : nema ali, idi kući naspavaj se pa se vidimo u jutro.

L : ja ne idem nikud, i da mi prete smrću! - pa da ga ostavim kad mu najviše trebam, nisam bogme tako laka riba

nakon 20 minuta

stefan izlazi, a oči su mu crvene od plača naravno, izgubio je dragu osobu razumem ga.. i tu nisam pustila svoj jezik samo sam ga tješila najviše sa : imaš mene, imaš druge nisi sam

S : ne mogu više, ne mogu ovaj život je previše bolan! život sve miluje samo mene mora uvek nešto da gazi!

L : stefane! ne pričaj tako (inače vani smo, šetamo) 

S : omm.. ovaj hteo sam ti reći da sammm.. zalj-zaljubljen u tebe

L : imam osećaj da smo osećali isto :) ! - zagrlim ga i stegnem jako

S : mislim da ćeš mi izbiti dah malena.

lana & njene misli : omg nazvao me malena omg da li sam ja na ovom svetu da li sanjam? ako sanjam ne želim se nikada probuditi.. udarim se u glavu i onda shvatim da ne sanjam propadala sam u tri zemlje na njegove preslatke reči.

L : uhh, izvini.. - tresem se od zime

S : hoćeš moju jaknu ? zima ti je lepotice 

Riječi autora : znam da je poglavlje kratko, ali napisala sam 2 u isto vreme.. tako da mislim da je to dovoljno uostalom, umirem od gladi pa sam morala da požurim da bi jela, u sledećem delu nam dolaze novi likovi Petra i Mladen - najbolja prijateljica od Lane i najbolji prijatelj od Stefana, pokušat ću da spojim njih nekako ali bilo bi glupo pa sumnjam.. I to je to, vidimo se u sledećem delu!