Moja nesuđena ✔

ᵉˡᵉᵛᵉⁿ

ᴺ ᵒ ˡ ᵃ ⁿ

Ovo je poslednji put da ti pišem, poslednji put da ću ti posvetiti par strana i mnogo ne izrečenih reči.

Razgovarao sam sa starijim bratom o tebi. Nije mi verovao kada sam mu rekao da nakon 12 godina i dalje pišem o tebi.

Nakon svih onih dešavanja smo ostali dobri, samo što smo se udaljili. I dalje si sama kao i ja, kada nas pitaju zašto ne nađemo nekoga nijedno od nas nema odgovor na to pitanje.

Nisi više vesela kao što si nekada bila, nisi više brbljivica. Ona Evelin koju sam znao od šeste godine je potpuno nestala.

Moja Evelin je nestala.

I dalje nisam siguran da li si bila svesna one večeri kada sam ti priznao da te volim.

Ako jesi, opet ću ti reći.

Ako nisi, ponovo ću to uraditi.

Zavoleo sam te od onog momenta kada si došla sa svojom bakom kod nas. Tada smo prvi put pričali, tada sam prvi put osetio kako mi srce kuca jače kada sam u tvojoj blizini.

Radovao sam se svakom našem susretu i pamtio sam svaki momenat sa tobom kao da je poslednji.

Ali ti ćeš uvek biti moja nesuđena ljubav, koliko god odbijao to uvek će tako biti.
Uvek će neko drugi da osvoji tvoje srce, uvek će se tvoji zeleni nemiri zaljubiti u nečije tuđe oči.
Uvek će te neko drugi uspeti nasmejati,a taj neko neću biti ja.

Iako sam i dalje zaljubljen u tebe kao onaj stidljivi dečak pre mnogo godina, došlo je vreme da se oprostimo.

Prošlo je mnogo godina koje sam posvetio samo tebi ali ti to nikada nisi umela uzvratiti. Plašim se ako nastavim ovako da ću jedino imati slomnjeno srce.

Vreme je da te pustim.

𝓣𝓿𝓸𝓳 𝓷𝓮𝓼𝓾𝓭𝓳𝓮𝓷𝓲 𝓝𝓸𝓵𝓪𝓷