Prisiljena

Počelo je

Počelo je. Moj život se menja. Puno ljudi je saznalo za ćerku čuvenog Rodžera Linexa i naravno krenula je pompa oko gala venčanja Stark-Linex, a ja? Ja sam kao i obično iza zatvorenih vata, ne komentarišem ništa, čak i ne izlazim iz kuće.

- Lina.

- Hej – okrenem se ka Lukasu.

- Ovo je stiglo za tebe – pruža mi paket.

- Šta je to?

- Ne znam.

Uzmem kesu i izvadim kutiju, malu. Unutra je bio verenički prsten i kartica.

Večeras u sedam dolazim po tebe, izaći ćemo na večeru.

M.S.

Pogledam bolje prsten i iznenadim se. Očekivala sam nešto blještavo, nešto za prikazivanje moći ali umesto toga sam dobila običan verenički prsten i što je neverovatno on je tačno ono što bih sama izabrala za sebe.

- Škrtica – Lukas se podrugnuo.

- Gore je od toga brate, mnogo gore – čovek me je pročitao.

. . .

- Dušo izlaziš? – otac me pita.

- Da, moram do fakulteta brzo ću se vratiti.

- Hoćeš da izađemo nekud večeras?

- Zapravo Magnus mi je posao poruku, dolazi večeras po mene, idemo na večeru.

- Bilo bi dobro da se malo upoznate.

- Znam oče, vidimo se.

- Lina?

- Da?

- Poslednja će biti tvoja.

I evo ga. Razlog zbog kog ne mogu mrzeti oca, bez obzira na ono što radi on je divan otac.

- Biću dobro tata – poljubim ga u obraz.

- Biću dobro – ponovim još jednom za sebe i izađem iz kuće.

- Ćao Gari.

- Gospođice.

- Idemo na fakultet – obavestim ga.

. . .

Skidam krvavu košulju i bacam je na pod. Kasnim. Istuširam se na brzinu i operem speknutu krv. Pokušali su da me ubiju previše puta, par njih je možda i imalo šanse ali ne mogu razumeti ljude bez plana. Ako želiš da ubiješ nekog učini to, nemoj se predomišljati jer te sekunde te mogu koštatu života.

Ignorišem majku jer znam da je zauzeta pripremama za venčanje, stalo joj je do toga da se pokažemo u što luksuznijem izdanju to joj skreće mržnju sa Line, bar za sad.

Dam znak momcima i krenemo.

Linexovo obezbeđenje nas je propustilo i prošli smo kroz kapiju. Vozač zaustavlja auto i ja izađem. Moja verenica je razgovarala sa dvojicom muškaraca, okrenuta mi je leđima i ne vidi me. Onaj se zove Gari, on je bio njeno obezbeđenje i on mi se ne dopada.

- Ja ću platiti troškove operacije neće znati od koga je novac – Lina kaže a onaj Gari je upozori na mene.

- Razgovaraćemo kasnije. Dobro veče Magnuse – pozdravlja me.

Odmerim njenu garderobu, očekivano, bila je pristojna.

- Izvinjavam se što kasnim . . . obaveze.