Prisiljena

Dete mafijaša

Lina

Položim cveće na grob mog brata i nasmešim se.

- Zdravo braco, nedostajao si mi – kažem iskreno.

- Znam da i ja tebi nedostajem. Imam puno toga da ti kažem. Ove godine ću diplomirati, okončaćemo jedan rat i udajem se – progutam knedlu.

- Da, moram se udati za najstarijeg sina Ronalda Starka, Magnusa. Ući ću u porodicu koja je ubila tebe – moje suze poteku.

- Ali tata je rekao da moramo sklopiti mir, potrebno nam je ovo, zbog budućnosti, zbog tebe . . . i mislim da je malo nedostajalo da zaplače znaš? Hej naš tata i suze? Zamisli samo – osmehnem se i obrišem suze.

- Volela bih da budem poput tebe, naustrašiva . . . da se odvezem u suton i zaboravim na sve, ali ne mogu. Ne mogu da ne pomognem ocu, braći . . . Ceo moj život svi ste me samo štitili, niko nije znao ko sam ja, tata nije dozvolio da ljudi sude o meni samo zato što sam njegova ćerka . . . svi ste se silno trudili da me sakrijete od sveta i porodičnog imena, možda i previše.

- Možda ne govorimo često jedni drugima koliko se volimo, zapravo ne govorimo to uopšte ali ja znam koliko me volite. Izgleda da je vreme da budem pravi Linex – spustim glavu.

- Ali tako se bojim, uplašena sam jer me ti ljudi mrze, krive nas za smrt Ronalda Starka, ko zna šta me čeka u braku ali bojim se ništa dobro.

- Gospođice moramo da krenem – obaveštava me Gari, on je moj telohranitelj.

- Da – obrišem suze i pozdravim se sa bratom.

- Nedostaješ mi.

. . .

Zbog moje bezbednosti i zbog toga što skoro niko ne zna da sam ćerka Rodžera Linexa živela sam daleko od braće i oca. Moja majka je umrla pre dve godine od raka jajnika i od tada živim sama, nisam nikad sama čuva me četa ljudi ali sam skrivena, čak koristim i majčino prezime Vels. Ja sam samo skromna studentkinja. Ali danas se vraćam očevoj kući, upoznaću svog verenika i nikad u životu nisam bila više uplašena.

Iznenada nešto je udario u auto.

- Gari! – viknem.

- Držite se gospođice – naglo je okrenuo volan.

- Šta se događa?

- Prate nas – izvukao je telefon i znam da razgovara sa mojim ocem.

Znam proceduru, ceo život me pripremaju za moguće otmice ali ovaj strah . . . Čvrsto stegnem torbu i pomolim se u sebi.

- Zaseda – Gari skreće s puta i krenemo nekim seoskim putem. Okrenem se i vidim iza sebe jedan naš auto i dva nepoznata džipa.

Gari je vozio kao lud ali počeli su da pucaju na nas. Sagnem se refleksno, znam da je auto blindiran ali ne znam šta da radim.

- Leni prepreči im put ja ću ubrzati – Gari razgovara sa mojim drugim telohraniteljem.

Vidim da se Leni zaustvlja a mi nastavljamo da se vozimo ali Gari je udario u nešto i ja sam vrisnula.

- Gari!

Gari uspeva da zaustavi auto.

- Idemo, idemo! – viknuo je i izašao. Odvežem se se i izađem iz auta.

Svuda oko nas je šuma.

- Gde?

Gari vadi pištolj i hvata me za ruku.

- Trči – čujem pucnjavu ali ne okrećem se, trčim najbrže što mogu.

Molim te tata nađi me.

. . .

Magnus

Moja majka, braća i ja smo u kući Rodžera Linexa. Ovo je prvo zvanično okupljanje a povod je upoznavanje. Poslednjih nekoliko dana pokušavam da saznam ko je moja buduća žena, ne zbog toga što me ona interesuje već zbog toga što nisam jedini koji se raspituje za nju, moj brat je saznao da je traže i Bišopovi ljudi. Linex je dobro sakrio svoju ćerku to mu moram priznati ali pronađe li je Bišop pre nego što je oženim nema ništa od ovog dogovora. Bišop može prisiliti devojku na brak i s obzirom na to koliko se Linex pomučio oko svoje ćerke nagađam da je u stanju da uđe u savez sa Bišopom.

- Ne mogu da verujem da si pristao da oženiš ćerku našeg najvećeg neprijatelja – moja majka mi kaže kroz zube.

- Majko, nije trenutak.

- Praviš grešku.

Presečem je pogledom.

- Mama, razgovarali smo o ovome – Dante podržava moju odluku.

- Molim vas smestite se – Rodžer nam se obraća dok vadi telefon.

- Gari! – javio se.

- Šta? Je li Lina dobro? – uznemirio se. Ko je Lina?

- Pojačanje je sa vama?

- Čuo sam Linino ime – Zakari je ušao u dnevni boravak.

- To je teritorija Starka – pogledao je u mene.

- Gde je moja sestra? – Zakari ponovo pita.

- Krećemo – prekinuo je vezu.

- Bisop je pronašao Linu, njegovi ljudi je prate. Imamo li dogovor Magnuse? – pogledao je u mene.

- Naravno da imamo – moj otac je dao reč.

- Oni su na tvojoj teritoriji. Moramo da izvučemo moju ćerku.

- Onda idemo – ovo je već rat.

. . .

- Dante ima li išta? – pitam brata dok se vozim ka mestu odakle je Linex poslednji put razgovarao sa telohraniteljem svoje ćerke.

- Izgleda da su se čuli pucnjevi iz šume ali niko se ne obazire jer ljudi često tamo love ali Linex je obezbedio vazdušnu podršku.

- U redu, obaveštavaj me.

- Ne mogu da verujem da jurimo da spasimo život Linexovoj ćerki – Džek se mršti.

- Ako je se Bišop dočepa nema ništa od braka, samim tim dogovor pada u vodu i počeće rat a dovoljno si pametan da shvatiš kako su Linex i Bišop zajedno jači od nas.

- Kako ćemo pretražiti onoliku šumu? Ne možemo sve pokriti i znaš da su velike šanse da je ta cura već mrtva.

- Za svačije dobro, nadam se da nije. Reci našima da požure – dam gas.

. . .

Rodžer Linex, njegovi sinovi, ja i moj brat stižemo u isto vreme. Izgleda da je jedan džip presekao put i tako blokirao ova dva džipa. Ima mrtvih.

- Tvoji? – pitam Rodžera.

- Ova trojica, da, ova dvojica nisu.

- Tata! – njegov najmlađi sin je viknuo.

- Šta?

- Ovo je naš džip ali nema nikog unutra, pronašao sam Linin telefon.

- Gari je u šumi negde sa njom, razdvojimo se.

Podelimo ljude, izvučemo oružje i krenemo u lov, nagađam da je za njima sigurno pet-šest muškaraca a ukoliko je sama sa jednim tipom ne piše joj se dobro.