Okeanske Oči || Ante Rebić

13. Poglavlje

"Sedi, Derora. Nismo se videli dugo", obratio se, pa me povukao da sednemo zajedno na fotelju, dok je ona ostala da ipak stoji. Zašto mi je osećaj kao da nešto ovde ne štima?

"Ipak ne bih, jer ne želim da smetam tvojoj devojci", rekla je kiselo se smešeći, dok je njen pogled svako malo bežao prema Anti koji me je uporno približavao sebi. Jel' to on želi nešto da dokaže meni ili njoj?

"Meni? Naravno da mi ne smetaš", odgovorila sam praveći se iznenađena njenim rečima. Ma ne, samo bih je malo prosula ovde po stanu, ali ništa strašno.

"Neka, ipak ću doći kada budeš sam, jer bi trebalo i da razgovaramo", objasnila je, sad mi se više smešeći, dok sam ja stisnula zube spremna da joj očitam jednu malu bukvicu, ali sam osetila Antin stisak koji me je sprečio u toj nameri, jer je primetio šta želim.

"U redu, dođi kad god želiš", uzvratio je, podižući me iz svog krila, pa ustajući, dok sam ga ja u neverici gledala. Ma super!

"Vidimo se onda", rekla je, pa ga poljubila, dok je mene pogledala preko njegovog ramena i osmehnula mi se, a ja sam joj uzvratila kroz neki na silu, pa se uozbiljila kada nam je okrenula leđa i krenula prema izlazu. Rukama sam gestikulisala kako je davim, jer mi je uspela u par minuta podići pritisak da samo što ne eksplodiram.

Sačekala sam da je Ante isprati, pa sam se malo podbočila kada se pojavio na vratima i zastao malo gledajući me zbunjeno i nesigurno. Vidim mu u očima nesigurnost.

"Zanimljiva devojka", rekla sam ironično, pa prevrnula očima. "Ko je ona?" upitala sam ozbiljno, dok je on malo zastao sa odgovorom, pa mi se osmehnuo.

"Rekao sam ti već, prijateljica", odgovorio je prilazeći mi, a onda me poljubio na trenutak mi začepivši usta, pa se onda brže bolje zaokupirao kesama koje je počeo raspakivati. "Hajde da jedemo", dodao je, pa sa hranom otišao u kuhinju, dok sam ga ja gledala i dalje sa istog mesta.

"Prijateljica", ponovila sam više za sebe, pa klimnula glavom i pokrenula svoje noge. "Bogami, ona ne misli baš tako", rekla sam, prilazeći mu za šankom na kome je servirao brzu hranu koju je kupio.

"Pa šta ja imam s tim?" upitao je ni ne gledajući u mom pravcu, pa postavio tanjire dok sam ga ja posmatrala sa strane. Ama baš ništa!

"Hoću da kažem da joj se sviđaš, Ante", ispravila sam se, pa sela za barsku stolicu pored njega kako bismo uzeli da jedemo, ali mene je glad već odavno prošla, dok njega izgleda da nije, jer mu je hrana zanimljivija od ovog našeg razgovora.

"Zašto mi sad uopšte pričamo o Derori?" upitao je praveći se zbunjen, pa spustio hranu iz ruke na tanjir i pogledao me upitno, dok sam ga kroz nevericu gledala. Kako molim?

"Kako misliš zašto? Devojka je pre par minuta bila u ovom stanu, eto zašto", uzvratila sam malo ljutito, jer se pravi lud kao da ništa nije. "Uporno me provocira pipkajući te, ljubeći te, dok se meni bukvalno smeje u facu", objasnila sam, pa raširila ruke, jer me sad i on počinje živcirati. Jasno vidi šta ona pokušava i sad očekuje da promenim temu i ništa ne kažem. E, pa ne može! Nije Andrea pala s kruške!

"Dobro, sviđam joj se, ali ne mogu ja da utičem na to", uzvratio je sad on iznervirano, jer primećuje da od jela nema ništa.

"Eto", viknula sam. "Ne bi planirao ni da mi kažeš da smo promenili temu, Ante", uvređeno sam rekla, pa ustala sa stolice okrećući mu leđa.

"Andrea", uzviknuo je nezadovoljno iza mene, dok sam se ja ljutito okrenula prema njemu.

"Nemoj sad da pokušavaš da ispadneš nevinašce", rekla sam ozbiljno, pa se pokrenula prema trosedu na koji sam sela prekštajući ruke. Možda prenagljujem, ali ne volim kada neko pokušava da me slaže dok me gleda u oči, a još manje da to radi. Nisam ni ja budala!