Balkanska mafija |PAUZIRANA|

4.

"Kako si??"-ne okrećem se,prepoznala sam glas.

„Nemanja"-ćutimo obadvoje i on staje pored mene i naslanja se na kameni zidic,koji je ujedno bio i ograda.

„Kako si?"-ponavlja opet pitanje

„Dobro,mislim tek sam došla"-tiho kažem.

„Znam kako ti je"-tiho kaže i pogleda me.

Pogledam ga upitnim pogledom.I vidim da je odlutao.Gledao je u mene,ali činilo se kao da su mu oči zamagljene.Otvorio je usta i nije rekao ni rijeci.Okrenuo se i ušao nazad u vilu.Gledala sam za njim i pokušala razgonetnuti to njegovo znam kako ti je.

„Elena,mislim da trebaš ući u vilu"-okrećem se i vidim onog momka iz kupatila

„Ko si ti?"-pogledam ga i brzim koracima u priđem.

„Leon,vama na usluzi"-pogledao me i nasmijao se.Ima predivan osmijeh.Zagledala sam se u njegove oči,ta plava boja je bila posebna,nikad nisam vidjela takve oči.

„Laku noć,vidimo se sutra"-tiho sam rekla i krenula u sobu.

„Laku noć"-rekao je i izgubio se negdje.

Idem skoro mračnim hodnicima,poneka lampa je upaljena.

„Elena,trebalo bi da si u sobi"-okrećem se i tata mi prilazi

„Izgubićeš se negdje,hajde odvest ću te do sobe,i sutra idemo u obilazak vile"-rekao je i onda pogledao na sat.

„Nemoj više ostajati do ponoći napolju,a da mi se ne javiš,tada zaključavaju vilu,nije da ti branim,ali brinem se,sada si ti moja odgovornost"-rekao je i onda otvorio vrata.

„Evo,ajde laku noć princezo"-poljubio me je u čelo

„laku noć,tata"-rekla sam i ušla u sobu.

Zatvorila sam vrata i naslonila se na njih.

„Elena,biće ovo dobra godina"-rekla sam sebi i krenula prema ormaru.

Uzela sam bijeli pamučni šorc i bijelu majicu na bretele.

Legla sam na svoj veliki krevet i ušuškala se.

/.../

Protežem se u krevetu i svijetlost me zasljepljuje.

„Jutro"-brzo se trzam i vidim Leona kako leži na mom krevetu

„Šta ti radiš ovdje"-kažem i pogledam ga

„Već je 1 h poslije podne i nema te,Erik se zabrinuo"-rekao je i svoju ruku prebacio preko mog stomaka

"Oke,idem do kupatila,do tada da si izašao iz sobe"-pokusavam se pomjeriti ali njegova ruka me zaustavlja.

"Prelijepa si"-tiho mi šapuće da uho.
"Hvala"-smičem njegovu ruku i odlazim u kupatilo.

/.../
Silazim u kuhinji,i nema nikoga.

"Elena,duso hajde da jedeš"-prilazi mi malo starija žena.

"Jasam Ketrin,ovdje sam ja glavna kuvarica"-rekla je i stavila pred mene doručak

"Hvala"-tiho govorim i krećem jesti.

"Umm,hrana je ukusna"-govorim i uzimam posljednji zalogaj.

"Drago mi je da ti se sviđa"-kaze uzima prazan tanjir.

"Elena"