Trio Konohe

„Sećate me se?"

Gledala sam u Gaarina leđa dok je odlazio sa svojim timom.

  - Mene zanima kako se zoveš.-rekla sam dečku u narandžastom, izgleda zanimljivo mislim da ćemo lepo da se družimo a i nešto me vuče da se upoznam sa njim

  - Ja sam Naruto Uzumaki.-odmah je nabacio taj ogroman kez na licu.-Postaću Hokage jednog dana.-sa tim znanjem nećeš daleko da doguraš

  -A ti nisam te pre nikad video u selu, a imaš traku Konohe.-

  - Ja nisam odavde. Iz susednog sela sam.-

  - Otkud ti onda traka Konohe? I vama isto?-devojčica je pogledala u Rei i Yogi

  - Mi se nismo upoznale. Ja sam Hana, a ovo su Rei i Yogi, oni su u mom timu.-

  - Čekaj ovo dete je sa tobom u timu?-rekao je Naruto-Koliko imaš ti godina?-

  - Imam sedam godina.-

  - I tebe su pustili da prođeš?-

  - Šta ću kad sam genije.-

  - Ja sam Haruno Sakura i volela bih da mi odgovorite na pitanje.-

  - U selu gde mi živimo nema ninža akademija, i nema baš puno šinobija. Zato smo došli ovde da polažemo za genine.-

  - Čekaj, ti si ona devojčica koja je za završni ispit napunila celu učionicu sa Senke klona.-rekao je Uchiha

  - Da tako je, sećate me se, rođače.-

  - Rođače?-

  - Ej i ja sam to čuo svi su pričali o tebi, a govorili su da nisi učila na nindža akademiji.-

  - Pa šta da kažem, ja sam genije. Zapravo ceo moj tim je genije. A sada ćemo da idemo, moramo da vidimo našu novu kuću.-

  - Živećete ovde?-pitala je Sakura

  - Da. Ajde sada ćao.-rekla sam

  - Ovi čunin ispiti će biti baš zanimljivi.-rekao je Rei kada smo se udaljilji od njih

Later

  - Pa mislim da smo stigli.-rekla sam kada smo bili ispred jedne kuće

  -Jel si sigurna da je to ta kuća Hana?-pitao je Yogi

  - Ja sam u ovom selu zadnji put bila pre osam godina, znači imala sam četiri godine i koliko se sećam kroz maglu to bi trebalo da je ta kuća.-

  - Čekaj malo, znači sada ćemo da nagađamo ulaz.-

  - Pa izgleda da je tako Rei.-

  Narednih desetak minuta bili su moji najgori u životu. Nikada nisam bila bombardovana sa ovoliko stvari. Ovi ljudi sigurno misle da smo lopovi pa se uplašili. I na svu sreću ostala su još jedna vrata. Pa ovo mi je gore palo čak i od celog dana treninga.

  - Mora da su ova.-rekla sam zadihana

  - Hana plati ćeš mi jednog dana za ovo.-rekao je Rei-Sećaš se ti malo sutra.-

  - Ej imala sam četiri godine.-počela sam da se branim-Yogi evo ti otključaj, ja nemam snage.-

  - Rei ćuti, barem se setila kuće.-rekao je dok je otključavao vrata
 
Later

  - Sve ovo mi vraća uspomene.-rekla sam dok sam sedela na kauču u dnevnoj sobi, mada bio je malo prašnjav ali nema veze

  - Ja se ne sećam ničega.-rekao je Yogi

  - Ej ljudi u frižideru nema ničega.-rekao je Rei dok je zatvarao vrata od frižidera

  - Pa normalno da nema ništa. Čudo je da još frižider radi.-