Kratke stvari.

Menja mi se svet

"I? Šta ti se radi sada?" Stavljam ruke na struk,uz pretpostavku da joj izgledam kao čajnik dok me gleda tako zamišljeno.
Ustaje sa bele gvozdene stolice,koja  podseća na Pariz svojim elegantnim izgledom.
"Menja mi se svet.." Kaže to na isti način na koji bi ste rekli da ste gladni ili da je danas izuzetno lepo vreme napolju. Spustim ruke,jer mi uloga čajnika ne pristaje uz njene velike ciljeve i ambicije.
"A šta bi ti to mala promenila?"
Pogleda me iznenadjeno,kao da sam pitao koliko je dva plus dva.
"Sve...Ti ne bi?"
Prilazi mi,dok rukama iznenadjeno nastavlja da interpretira svoje reči..
"Ne bi promenio to što se u tako mladim ljudima javlja toliko mržnje? Ne bi promenio dvoličnost i lukavstvo koje se danas širi poput korova? Ne bi promenio to što oni koji se trude,ne dobiju ništa,ama,baš ništa za sav taj trud? Ne bi promenio to što je hvala,izvini,molim te,postalo nešto čudno ili se u najblažem slučaju udvaranje? Ne bi promenio što je zagrljaj praćen pitanjem "je l ti treba nešto" ili osmeh pitanjem "šta se desilo" kao da je nenormalno biti srećan,bez povoda,ikakvog? Ne bi promenio to što ima miliona i miliona tužne,slomljene,sjebane dece,kojima treba neko ili nešto samo da ih podseti da su bitni,sebi i svima? Ili što je biti drugačije loše a biti isti još gore?Ne bi promenio to što moramo nešto da menjamo?"
Završi.
Pogledam je,pa se zapitam,
Zaboga čime sam ja zaslužio da te imam? Tebe,koja bi promenila sve,da drugima bude bolje,iako to ne znači da će tebi biti.