Istjerana Iz Obitelji

21

Budim se mirna. Osjecam Markovu ruku oko moga struka. Okrenula sam se prema njemu. On je budan. 

Marko: Jutro

Ja: Jutro, od kada si budan?

Marko: Već neko vrijeme

Ja: Pa zasto se nisi ustao?

Marko: Gledao sam tebe

Ja: To je malo jezivo 

Marko: Pa u filmu uvijek pali, u filmu je to romantično

Ja: Mi nismo u filmu hahaha budaloo 

Marko: A dobro onda

Ustao se i krenuo prema vratima. 

Ja: Salila sam Marko, ljutis se?

Marko: Hahahahaha zezam te

Ja: A daaaj hahaha

Vratio se k meni u krevet i cvrsto me zagrlio. Ljubio me po vratu sto mi je godilo. Zacas sam mu se nasla u krilui naravno jos smo se ljubili. 

Ja: Ajde Marko obuci se. Idemo

Marko: Kamo? 

Ja: Idemo doruckovati, a i moras uskoro krenuti. 

To sam baš tesko rekla i odmah mi je pala suza niz lice. Okrenula sam se i otisla u kuhinju napraviti dorucak. Rezem kruh i placem. Cujem iza sebe da se vrata od sobe otvaraju i da Marko dolazi. N e zelim da me vidi uplakanu pa se ne budem okrenula. 

Odjednom, Marko je stao iza mene i svoju ruku prislonio na moju. Znao je da plačem. Poljubio me u vrat i onda sam se okrenula. 

Ja: Oprosti.

Marko: Zašto? 

Ja: Pa ti danas ides, a ja ti samo otežavam

Marko: Ne, samo znam da me voliš

Ja: Naravno da te volim

Sada samo se baš cvrsto zagrlili. Nakon nekoliko poljubaca i zagrljaja, postavili smo stol i sjeli da doruckujemo.  

Marko: Moram krenuti

Ja: Znam

Marko: Ideš na aeodrom? 

Ja: Ne bi bas htjela da me vide drugi. 

Marko: Možeš biti tamo, ali ne budemo se tamo pozdravili

Ja: Oke može. 

Otišla sam u sobu. Obukla sam plave uske traperice, bijelu lezerniju kosulju, bijele starke i kosu sam svezala u visoki rep. Uzela sam mobitel i torbicu i krenula sa Markom. 

Otisli smo s mojim automobilom k njemu da uzme kofere. Odnosno, imao je samo jedan kofer. Musko je musko. Nisam htjela ulaziti u stan, nego sam ga pricekala. Odmah je dosao. Trebalo nam je vise od pola sata da stignemo na aeodrom. 

Marko je izasao malo prije ulaza iz automobila kako ne bi nitko vidio da je dosao samnom. Ja sam otisla parkirati auto. Naravno, u atomobilu smo se pozdravili, oprostili. 

Ubrzo sam i ja dosla na aeodrom. Unutra su bili fanovi i slikali se s Markom i Ivanom. Bila je i Josipa s djecom. Ja sam stajala sastrane. Nakon petnaest minuta pozivali su sve putnike za let u Torino. Marko je pogledao u mom smjeru i vidjela sam kako je nesretan, baš kao i ja. 

Suza mi je opet pala niz lice. Želim biti stalno s njim. Znam, trebala sam onda otici s njim, ali to je prebrzo. Marko je krenuo prema ulazu. Odjednom je nesto puklo u meni. Morala sam. 

Ja: Marko!! 

Okrenuo se i odmah nasmijesio. Ja sam krenula trcati prema njemu. Kroz svu guzvu trazila sam samo njega. U sekundi sam se nasla u njegovom zagrljaju. Svi su oko nas vikali, novinari su nas slikali, a nas nije bilo briga. Samo sam bila u Markovom zagrljaju, a onda me je spustio i poljubili smo se. 

Morao je stvarno vec krenuti. Zastitari su odmah bili oko mene, kako bi sprijecili novinare da dođu do mene. Postavljali su svakakva pitanja, ali nije me bilo briga. Avion je poletio, a ja sam otisla kuci.