Istjerana Iz Obitelji

11

Vec tjedan dana sam u stanu. Neraspolozena sam. Sada sam vise ljuta nego prije.
Boli me sama pomisao da sam siroce jer me vlastiti roditelji nisu htjeli. Tuzno je to. Marko me cesto zove, ali ne javljam se na svaki poziv. Ne znam zasto, ali i Ivan se brine za mene.
Trenutno sam u krevetu i gledam kroz prozor. Mozda i danas izađem malo iz stana. 9:00 sati je i pomalo mi je i dosadno. Svaki puta kada odlucim da cu nesto napraviti ili da cu se pokrenuti ja odustanem.
Ipak, danas ne cu odustati. Pocet cu ispocetka, sama.
Ustala sam i obavila higijenu. Otisla sam do kuhinje i pripremila sam si dorucak. Ispekla sam omlet sa povrcem. Obozavam to. Nakon toga sam se presvukla, uzela mobitel i napokon izasla iz stana. Imam jos zavoje na ruci, ali imam dugu trenirku pa se ne vide.

IVAN P.O.V.

Danas sam odlucio saznati istinu. Idem do roditelja i reci cu im da sam nasao sestru i da znam sve. Zanima me njihova reakcija i naravno obrazlozenje. Duboko u sebi se nadam da ce mi reci da to nije istina i da oni nisu krivi za nista.

Leonardo: Tata??

Ivan: Reci sine

Leonardno: Kamo ides? Danas bi trebao biti s nama cijeli dan

Ivan: Brzo cu se vratiti, bez brige.

Manuela: Budes se s nama igrao?

Ivan: Bude. Ljubavi mojee

Josipa: Ajde idite se vi sada igrati, a ja cu doci ubrzo

Ivan: Idem do mame i tate

Josipa: Si siguran u to sto radis?

Ivan: Moram znati da li je to istina ili ne

Josipa: Razumijem te.

Ivan: Brine me Nina. Ne javlja se Marku, a glupo bi bilo da ju ja zovem

Josipa: Mouda zeli biti sama, moras i nju shvatiti. Nije joj ovo sve lako.

Ivan: Znam. Idem ja sada

Josipa: Polako i nazovi me

Ivan: Budem

MARKO P.O.V.

Nina mi se ne zeli javiti. Mozda sam joj i naporan koliko ju zovem, ali brinem se.
Jako mi je prirasla srcu. Zaljubio sam se u nju. Jos joj krijem ovakvu tajnu. Ne znam koliko cu moci izdrzati da joj ovako lazem. To je između nje i Ivana, ali opet.
I ja sam u soku to sto joj je Ivan brat, a kako ce tek biti ona kada sazna. Ne znam kako ce to sve ispasti.
Treba mi malo svjezeg zraka. Obukao sam trenirku i izasao iz stana. Moram malo prosetati i razbistriti misli.

*************

Setam po uobicajenoj ruti. Obavezno idem do parka blizu centra. Sjela sam na klupicu i duboku udahnula. Sjedila sam desetak minuta, a onda sam se ustala i krenula nazad.
Odjednom vidim Marka ispred sebe.

Ja: Marko?

Marko: Ej. Zasto mi se ne javljas?

Ja: Oprosti, ali trebao mi je mir i samoca.

Marko: Mir od mene??

Ja: Ne, opcenito sam mislila

Marko: Kako ruka ?

Ja: Dobro

Marko: Zasto si takva?

Ja: Kakva?

Marko: Hladna si. Nema vise one energije koja je prstila iz tebe

Ja: Mozda zato sto nema vise stare Nine

Marko: Sto to znaci?

Ja: Zasto se ti toliko brines za mene?

Marko: Stalo mi je do tebe. Nina ja sam se.....

Ja: Nemoj dovrsiti. Ne zelim to cuti.

Marko: Zaljubio sam se.

Ja: Ne.

Marko: Zasto?

Ja: Ne zelim nista. Meni ne treba nitko. Ni ti, obitelj.... nitko !!

Samo sam odjurila od njega. I meni je stalo i mislim da sam se zaljubila u njega, ali nisam ja djevojka za njega. Bolje je ovako.

IVAN P.O.V.

Sjedim s roditeljima za stolom. Vidi se na njihovom izrazu da ih zanima sto im imam rec.

Tata: Ivane pa sto je bilo?

Ivan: Nasao sam sestru

Mama: Molim?????

Tata: Nemoguce !!! Kako??!!

Mama: Trazio si ju, a nama nisi rekao!!!

Ivan: Zar vam nije drago???

Mama: Pa.....je, aliii....

Ivan: DOSTA!!!!!

Tata: Sto ti je??

Ivan: Znam sve!!!!

Mama: Sto sve???

Ivan: Vi ste Ninu strpali u dom jer niste htjeli kcer. Organizirali ste sve da izgleda kao otmica. Jeste li svjesni koliko sam ja patio misleci da sam kriv???? Koliko je moja seka patila????

Tata: Ucinili smo to za tvoje dobro

Mama: Ona je bila jako mala, a ti si pokazao talenat za nogometom. Htjeli smo da izgradis karijeru bez smetnje. Ona je bila nama smetnja, nismo se mogli koncentrirati na tebe. Ti si bio nas spas. Ona se ionako slucajno dogodila.

Ivan: Jeste li vi svjesni sto ste ucinili??? Jeste li vi normalni???

Tata: Ivane, samo smo tebe voljeli i tebe volimo. Ona je bila smetnja. Morali smo ju dati u dom.

Mama: Samo tebe imamo sine

Ivan: Nemate, upravo ste izgubili sina.

Okrenuo sam se i izasao iz kuce. U velikom sam soku. Ne mogu vjerovati sto sam upravo cuo.