After- prevod

Poglavlje 1.

"Tessa!!", čujem glas moje majke iz prizemlja. Prostenjem za sebe te se skotrljam iz svog malog, mada udobnog kreveta. Dok uvlačim vrhove posteljine kod daske uzglavlja, ne žurim jer mi je ovo poslednje jutro ovde. Radiću testove mesecima.

"Tessa!!", čuje se ponovo.

"Ustala sam!", odgovram joj. Čuje se zvuk otvaranja i zatvaranja kuhinjskih ormarića, pravi doručak. Čvor u mome stomaku raste svakim korakom do kupatila. Do početka tuširanja postaje skoro pa nepodnošljivo. Zadnjih par godina sam provela nervozno očekujući koledž. Svaki vikend sam provela učeći i pripremajući se za ovaj dan dok su moji vršnjaci pravili žurke i pili ugrožavajući svoju budućnost. Dan kada je stiglo moje prihvatno pismo od Washington univerziteta bila sam uzbuđena, očekivala sam to, no nije oduzelo ništa od uzbuđenja. Moja majka je plakala, čini mi se satima i moram da priznam da sam bila poprilično ponosna na sebe. Sav moj trud se napokon isplatio. Pre sam razmatrala otići iz Washingtona zbog koledža, ali sam na kraju odlučila suprotno. Volim prisnost i rutine poput moje majke.

Vruća voda opušta moje stegnute mišiće, koliko dugo sam ovde? Žurim i perem kosu i telo, lenjo povlačim brijač preko nogu kako bih uklonila male tačkice koje su se pojavile preko vikenda.

Dok obmotavam peškir okolo svog mokrog tela, majka me ponovo zove, ignorišem je, znam da je nervozna zbog mog prvog dana na koledžu, ali ja sam planirala svaku sekundu ovog dana mesecima. Moj dečko Noah će uskoro biti ovde kako bi se vozio sa nama. On je mlađi od mene godinu dana i po stoti put grdim njegovu majku jer ga je naterala da upiše vrtić godinu kasnije. Noah ima odličan prosek, brilijantan je i sljedeće godine će mi se pridružiti na WSU. Volela bih da on ide sa mnom, pogotovo sada kada nikoga ne znam. Samo mi je potreban pristojan cimer, to je sve što tražim.

"Theresa!"

"Silazim, nemoj vikati ponovo, molim te.", kažem dok silazim niz stepenice.

Noah sedi nasuprot moje majke, obučen u plavu polo majcu i uniformu, njegovo uobičajeno odelo. Niegova plava kosa je očešljana i sa malo gela dovedena do perfekcije.

"Hej, koledž devojko.", poklanja mi blistav osmeh dok ustaje da me povuče u zagrljaj.

"Hej.", uzvraćam mu osmeh dok vezujem svoju plavu prljavu kosu u punđu kad me pusti iz zagrljaja.

"Dušo, možemo pričekati par minuta dok ti središ svoju kosu.", moja majka kaze negodujući gledajući prema meni.

Odlazim do ogledala u predsoblju i klimam glavom. Moja kosa mora biti reprezentativna danas. I naravno, nije oklevala da me podsjeti. Ona nikad ne okleva.

"Staviću tvoje torbe u auto.", ponudi se Noah te uzme ključeve sa stola. Uz brz poljubac u obraz, on nestane iz sobe.

Leptirići u mome trbuhu divljaju dok hodam prema autu, barem imam dva sata da ih smirim. Nemam nikakve ideje kakav će koledž biti, hoću li steći prijatelje?

***

Verujem mnogima omiljena knjiga se sada nalazi i našem profilu. Nadam se da ćete uživati u daljem čitanju.

Nastavak je prevela @bulletsofpast i meni se lično sviđa.

xx