Pogrešan 🔚

Part 7

Ne seĆam se koja devojka me je upitala za jutarnji nastavak ali evo da odgovorim, SPAVAM, obično ne ustajem pre deset časova. Dobro jutro i uživajte

Interesovalo me je kako je Lara, ali se nisam usudjivala da nazivem Seregeja. Izašla sam iz kancelarije i u salonu ugledala Bojana, ćaskao je sa mojom radnicom. Šta će on ovde?

- Evo je - video me je.

- Ćao.

- Samo ćao - zagrlio me je i snažno poljubio u obraz. Mrzim kad to radi.

- Izgledaš divno.

- Ti izgledaš veoma veselo - uvek je tako izgledao.

- Šta radiš ovde?

- Došao sam da te vidim, cini mi se da me izbegavaš.

- Baš se pitam kako si to zaključio? - nisam mogla da izbacim sarkazam.

- Znam da se nismo baš lepo oprostili, ali ne vidim razlog da se ne družimo kao nekad.

- Misliš kao kad si me ubedjivao da "eksperimentišemo"? - rekla sam tiše.

- Prolazio sam kroz fazu, ne možeš uvek da se ljutiš na mene zbog toga.

- Hoćeš da kažeš da si izašao iz te faze? - ne bih rekla.

- Naravno, mogu i da ti dokažem. Jesi li za ručak?

- Nisam gladna, a što se tiče dokazvanja nema potrebe za tim i nemoj više da daviš mog oca.

- Ne davim ga, i znaš li da on želi unuka, misli da ti je vreme da se udaš?

- A ti se javljaš kao kandidat, je l'?

- Naravno, bio bih i više nego srećan da ti napravim par dece - podigao je obrve.

- To neće biti potrebno - Sergej je govorio dok je išao ka nama. Sranje, koliko je čuo.

- Prilično sam siguran da Kristina i ja možemo to sami srediti - zaštitnički je spustio ruku iznad moje zadnjice.

- Sergej Romanov - pružio je ruku ka Bojanu.

- Bojan, čuo sam za vas.

- Ja za tebe nisam. Ne bih da budem nekulturan, ali treba da krenemo na ručak.

- Naravno, vidimo se drugi put Kristina?

- Važi - dok sam se rasvestila Sergej me je uhvatio za ruku i izveo iz salona.

- Veoma si nekulturan - promucala sam kad smo se našli u autu.

- Nisam spavao cele noći, tako da mi je kultura na poslednjem mestu - neko nije dobre volje.

- Ko je nalickani?

- Porodični prijatelj i bivši.

- Očigledno ne želi da bude bivši kad bi da ti pravi decu - izrebrio me.

- Daleko je on od oca - podrugnula sam se.

- Kako ti je sestra?

- Bolje.

- Jeste li razgovarali?

- Jesmo i? Ne zna ko je napao, a Zorana nisam mogao da nadjem.

- Možda se krije negde.

- Naći ću ga.

- Gde idemo?

- Negde gde možemo na miru da razgovaramo.