I hate u I love u

Sta ti radis ovdje?

Čujem glasove pored svoje sobe.

"Ne možeš ući,ona spava"to je sto posto Aleksandar

"Pusti me unutra"čuo se još jedan glas.Nisam mogla da shvatim ko je to.

"Daniele,rekao sam nešto, sada siđi dole"Aleksandar je rekao

-Daniel je ovdje,sta on tu radi-pomislila sam.Kako zar on n vodi moju firmu i odakle mu pravo da mi se posle svega pojavi pred mojojm sobom!?
U ostalom kako ga Aleksandar poznaje?

Polako sam ustala iz kreveta i prišla vratima.

"Hoću da je vidim,Aleksandre,pusti me"sada je tiho pričao.

"Daniel,siđi dole"Smireno je Aleksandar rekao.

"Uff,sam ću ući"krenuo je otvoriti vrata, ali sam ih ja prije otvorila.

Pogledala sam ga sa prezirom i mržnjom u očima.

"Martina.....ti....ti Hodaš"pogledao me je začuđeno.

"Da hodam"rekla sam hladnokrvno.

Krenuo me je zagrliti ali sam se odmakla.

"Martina"pogledao me je.

"Otkud ti pravo da se pojavis u mojoj kuci,poslije svega"pogledala sam ga.

"Zao mi je,......Kako si?"spustio je glavu.

"Kako sam?Sta ti misliš?...provesti godinu dana u kolicima,gledati kako ostali trče, a ti ne možeš, zato što ti je neko to oduzeo..
I napokon kada prohodam ti se ponovo pojavis,da nećeš ponovo da me udariš autom i da ne mogu ponovo da hodam????!!!"
bol me je uzela pod svoje.Sve sam rekla,iako sam i ja podjednako kriva,išla sam više od dozvoljenog.

"Okej,kriv sam,dokad ćeš mi to govoriti"pogledao me je u oči

"Dok ne umrem"rekla sam i usla u sobu te zaključala vrata.

Gad jedan,našao je da se pojavi i sada glumi nekog dobricu.

Izvadila sam telefon i nazvala svog čovjeka, onaj koji vodi moju firmu,tj.čovjek koji nadgleda gradnju kuće.

"Kako napredujete"rekla sam

"Gospođice,ne mogu sada razgovarati,Nazovite kasnije"rekao je i prekinuo poziv.

Obukla sam se,te sam sišla u kuhinju.
Vidjela sam ga kako sjedi za stolom zajedno sa mojom porodicom.

"Sta se ovdje dešava?"tata je gledao neke papire.

"Sjedni"tata je rekao te sam sjela pored Aleksandra.

"Kakvi su to papiri"pogledala sam u mnoštvo papira.

"Martina,tvoja firma je bankrotirala, postoji samo jedan izlaz"rekao je.

Reflektivno sam uzela papir i vidjela uistinu da nemamo vise prihoda.

"Kako?"Rekla sam i dalje držeći papir u rukama.

"Ne znamo"rekao je.

Ustala sam sa stolice.

"Kako ne znate,dok sam ja vodila firmu imali smo 50 Miliona eura i sta se sada desilo..Ko se brinuo za tu firmu dok mene nije bilo?"

Šutili su svi.

"On se brinuo za firmu"pokazala sam prstom na Daniela.

"On,i sta ćemo sada,hmm"stavila sam ruke na sto.

"Samo je jedan izlaz"rekao je tata.

"Koji?"Stavila sam ruke na kukove.

"Da prodas firmu i da se udaš"majka me je pogledala.

"Kakva udaja,jeste VI normalni"bacila sam papire i istrčala iz kuće.

Trčala sam koliko su me noge nosile.
Kako mi to mogu uraditi, hoće da me udaju....Kako....Za sve je on kriv taj....taj...konj.

Plakala sam.Napokon sam se zaustavila.
Pala sam na koljena.
Boli...Ono za šta sam godinama radila, Više ne postoji.
Stavila sam ruke na travu.
Maskara mi se umazala.

"Bože zašto"rekla sam i pogledala u nebo.

"Kiša, ma super"nisam ustala i otišla.
Nego sam sjedila u tišini.Samo su se čule kapljice kiše i cvrkut ptičica.

Kapljice su se miješale sa mojim suzama.

Gledala sam u prazno.
Bilo mi je hladno.Imala sam na sebi trenerku i majicu kratkih rukava.

Ispustila sam jedan jecaj i pala na mokru travu.

Aleksandar

Sada mi je jasno zašto se onako izderala na Daniela kada smo bili na hodniku.

Sve mi je ispričao.Kako ju je slučajno udario autom.

Ali nije mi rekao kako je njena firma bankrotirala.
Jel 50 miliona eura ne može samo tako nestati.

Svi smo je tražili.Nema je.
Onda sam se sjetio jednog mjesta.

Trčao sam kroz šumu, kisa već uveliko pada.
Stigao sam do našeg mjesta.Mjesta gdje je prvi put prohodala.

Vidio sam je kako leži na travi,potpuno mokra.
Uzeo sam je u naručje.Nije se pomjerila.Jedva je disala.
Trčao sam prema vili.

Unio sam je u auto i brzo smo otišli u bolnicu.

Martina

Budim se i oko mene je sve bijelo. U bolnici sam.Osjetila sam kako me neko drži za ruku.Okrenula sam se i vidjela sam Aleksandra.
Tako je mirno spavao.Kao beba.
Promeskoljio se i otvorio oči.

"Kako si"rekao je.

"Odlično"pogledala sam ga.

Polako mi je prišao i poljubio me.
Ljubili smo se dok neko nije uletio u sobu.
To je bila medicinska sestra.

"Danas možete ići"

Aleksandar mi je donio novu odjeću.
Izašao je,a ja sam se obukla.
Izašla sam i uzeli smo otpusnicu.

Stao je ispred mene.

"Martina,ja te volim"rekao je i uhvatio me za ruke.

"Aleksandre,jaaa.....i ja tebe volim"rekla sam potpuno iznenađena njegovim priznanjem.

***********
Ušli smo u moju vilu držeći se za ruke.
U dnevnom boravku su sjedili moji roditelji i porodica Goldberg.Sta oni rade ovdje?

"Dobro veče"pozdravila sam se sa njima.
Aleksandar i ja smo sjeli na fotelju.Tj.ja sam sjela na njega.

Svi su nas gledali.Tu je bio i Daniel.

"Martina,mislimo da je vrijeme da se udaš"

"Da znam"Rekla sam ne zainteresovano

"Treba da se udaš za nekog"Otac je ponovo nastavio

"Da,a za koga"Aleksandar me je uhvatio za ruku.

"Treba da se udaš za......."

Sta mislite za koga Martinin otac   želi da se ona uda???

Nastavak ocekujte sutra!

Volim vas