Diva 🔚

Part 21

Tijana

Neverovatno je koliko ti se život može promeniti za samo mesec dana, ne znam šta mi je učinio ovaj čovek pored koga spavam svake noći ali nikad mi nije bilo lepše. Skoro pa sam se preselila u u njegovu kući, šetamo zajedno, izlazimo, putujemo, za mesec dana putovali smo zajedno u Moskvu na moj koncert tamo sam upoznala čitavu njegovu porodicu i potpuno sam oduševljena njima, zatim smo bili dva dana na Havaje i dva dana u mojoj kući u Malibu. Povremeno se slikam sa obožavaocima, izleti po neki paparaco tu i tamo ali imamo najbolje obezbeđene na svetu i kako je moglo da bude odlično je.

- I? – posmatram Anastasiju kako se vrti u novoj beloj haljini, ima sastanak, prvi nakon prekida i uzbuđena je.

- Anastasija, sve haljine su dobre, ne znam zašto se toliko presvlačiš.

- Zato što želim da se nekome dopadnem zbog mene same a ne zbog mog super bogatog brata – namusila se.

- Jesli li zato raskinula veridbu?

- Da, ali nemoj da kažeš mom bratu, molim te.

- Neću ne brini.

- Tijana – Ivana viče dok ulazi u kuću.

- Šta je?

- Gde ti je telefon?

- U sobi zašto*

- Viktorija i Petar su doživeli saobraćajnu nesreću.

- Šta? – ustajem.

- Jeslu li dobro?

- Petar je poginuo na licu mesta a Viktorija je u bolnici, joiš uvek je operišu.

- O Bože, moramo da se vratimo u Srbiju.

- Aleksandre treba mi avion, odmah, idemo za Srbiju.

- Biće spreman za pola sata.

- Odlično, Iva?

- Idem sa tobom.

- Dobro moram da pozovem Romana – tražim njegov broj.

- Dušo.

- Hej, neće me biti par dana, biću u Srbiji.

- Zašto?

- Moja bivša cimerka Viktorija i njen verenik imali su saobraćajnu nesreću, on je mrtav a ona je na operaciji.

- Da li želiš da pođem sa tobom?

- Nema potrebe, Iva ide sa mnom, zovem te kad sletim.

- Dobro i povedi obezbeđenje.

- Uvek, ćao.

- Ćao.

Iva i ja ulazimo u u bolnicu sa obezbeđenjem, brzo pronalazim Viktorijinu porodicu. Boris šeta, njegov otac sedi pored supruge Aleksej sedi na stolici držeći se za glavu rukama.

- Tijana, Iva – Boris nas prvi primećuje i ide ka nama.

- Hej – grlim ga prvo Iva a zatim i ja.

- Kako je ona?

- Ne znamo operacija još uvek traje.

- Koliko je loše?

- Prilično.

Prišla sam Alekseju jer izgleda prilično loše, vidim to po njemu dok ustaje.

- Hej, oporaviće se ona – pokušavam da ga utešim jer nisam imuna na njegovu bol.