Diva 🔚

Part 13

Viktorija je bila oduševljena mojom vilom, nije znala da je moja ali ipak. Sunčale smo se uživale, pile koktele i slušale moje nove pesme. A za to vreme Iva me je obaveštavala o ženama koje su defilovale kroz Aleksejev stan, svaka njena poruka je bila kao ubod u moje srce, osećala sam se kao jastučić za igle.

Aleksandar je stupio u kontakt sa jednom kućom koja se bavi izrađivanjem nakita poslala sam im par uzoraka koje sam ukrala od Viktorije i pristali su da finansiraju njenu izložbu, pomoglo je i to što sam se ponudila da uplatim novac za finansiranje te izložbe nakita ali u svakom slučaju Viktoriju očekuje ogromno iznenađenje kada se vratimo. I Aleksej je skoro sredio moj novi stan, jedva čekam da vidim njegov izraz lica kad sazna da sam ga ja isplatila, to mi jedina satisfakcija.

- Izgledate preplanulo – Iva nas grli obe.

- Hvala, imamo poklone za tebe – pružila sam joj kese sa garderobom, znam šta voli.

- Idem ja u moj stan, dolazi Petar.

- Pa, šta ima novo? – pogledam u Ivu i ona krene da me obasipa informacijama, imaćemo novog suseda joj je bila glavna tema.

- Zezaš me zar ne? – pogledala me je iznenađeno kada sam se zaustavila ispred vrata našeg novog stana.

- Ne, ovo je naš novi stan.

- Ti znaš da je Aleksejeva firma sređivala ovaj stan, on je bio ovde nekoliko puta.

- Znam ja sam ga unajmila – namignem joj i otključam stan.

- Ovo je prelepo.

- Slažem se – Aleksej je posao odradio fantastično, nije ni čudo što mi je ispostavio onoliku cifru, vredi svake pare.

Ostatak dana smo provele u naređivanju jer sam unajmila ekupu za selidbe i sve je išlo glatko.

- Viktorija dolazi sutra – obaveštavam Ivu koja je spremna za izlazak.

- Ok, sigurno nećeš sa mnom?

- Sigurno, lepo se provedi.

Kad je Iva izašla, pustila sam muziku i krenula da raspoređujem stvari u kuhinji kad se začulo zvono na vratima. Sigurno je nešto Iva zaboravila.

Otvorila sam vrata i ugledala Alekseja.

- Šta je ovo? – mahnuo mi je besno papirom ispred lica. Uzela sam taj papir i ušla u stan.

- Račun – kažem jednostavno.

- Znam da je račun? Zašto je na njemu tvoje ime? – besan je.

- Zato što sam ga ja platila. Znaš to su prilično osnovne stvari, trebalo bi to da znaš.

- Nemoj da mi pametuješ. Zato si kupila ova dva stana i angažovala moju firmu da ih sredi?

- Pa, morala sam da kupim stan jer nemam gde da živim a angažovala sam tvoju firmu zato što ne znam nijednu drugu.

Zamislio se kao da nije očekivao ovaj odgovor.

- Zašto u ovoj zgradi?

- Zašto da ne?

- Ne želim te u svojoj blizini – prišao mi je preteće. Prekrstila sam ruke na grudima.

- Pa to je baš šteta jer ćeš morati da se privikneš na to da me gledaš svakog bogovetnog dana, komšija – naglasim poslednje tri reči.

- Namerno me provociraš zar ne?

- Zašto bih to radila? Mi smo završili, ti si nastavio svoj život, zašto bi te se doticalo ono što ja radim? I usput deluješ veoma napeto za nekog ko svaki veče kreše drugu žensku. Zar seks ne oslobađa endorfin? Hormon sreće – podetim ga na njegove reči i čujem kako škrguće zubima. Dakle tu smo.