Susret na reci

1.

P. S. VAŽNO, ne osuđujte ovu priču, napisala sam je sa osam godina

........................................................................................................................

Ljuljuškalo se drveće, a reka i ne sluteći šta se sprema, mirno je opominjala svoje neposlušne pritoke, koje su se vrlo često izlivale iz svojih korita. Kao da su volele da prave štetu...

Desnom obalom reke, u odelu šetalo je osmogodišnje dete. Imala je srednje-dugu, plavu kosu i uvek radosne smeđe oči. Ona se saže ka reci. Devojčica je imala sve... Prelepu baštu, igralište samo za sebe i sluge koje su se igrale sa njom... Ipak, njene oči, pogleda uperenog prema reci, su suzile.

Ona je, kao i mnoga deca bez roditelja, bila uzeta za eksperimet. Zvala se Broj 8675 i sada je bila polu-čovek, a polu-robot. Oni nisu umirali od bolesti.

'' Želela bih da sam s mamom i da se zajedno igramo i pričamo! '' Zastenja Broj 8675, od majke nazvana Sali. '' Džabe mi sve kad sam sama! ''

Čak je i reka znala da više ne postoje pošteni ljudi, sem male Sali. Zato reši da joj ispuni želju, barem to i uništilo ljude. Čak iako do sada mirna reka, ona oslobodi svoje pritoke da nabujaju u nju.

Devojčica zaprepašćeno otvori oči i kroz suze ugleda da je reka , koja do malo pre njoj beše jedva do gležnjeva, sada njoj do kolena.

Odjednom se začulo: ''Broj 8675, slušaj pažljvo, ostali roboti će će evakuisati ljude, a ti uzmi i snimi celu poplavu i pošalji kameru. ''

Devojčica se neko vreme premišljala.

'' Da li ću videti mamu? '' Upita ona, shvativši o čemu je reč.

Zbunjeni Hektor je zanemeo. Niko ga to nikada nije pitao. Tada mu krenuše suze na oči:

'' Tata, da li ću videti mamu? Tata zašto plačeš? ''

'' Ne plačem, Žane. Ne plačem sine. Samo sam srećan što ćeš videti mamu. ''

'' Ne brini, poljubiću je umesto tebe. ''

'' Gospodine Mer? '' Upita plačno devojčica.

Na to se Hektor trže iz sećanja na smrt svog osmogodišnjeg sina. Možda je bivši pijanica, koji se, od kada mu je žena umrla i ostao sam sa sinom koji je sada takođe mrtav, propio, ipak razumeo kako je kada dete umre zbog bolesti i osnovao ovaj projekat. Ne shvatavši da upravo, uništava svet.

'' Hoćeš... Sigurno... Bio je isti... Imao osam godina... I sada je mrtav... ''

'' Gospodine Mer ! '' Uzviknu prestrašeno jecajući mala Sali.

Veza se prekide. Mala Sali se drhteći okrete i upali kameru. Bujica je krenula ka njoj. Malo joj je falilo do najbližeg drveta. Jedva dospevši do grane, ona je stala ispustivši kameru i uhvativši se za granu obema rukama. Grana je polako pucala, na kraju propustivši zaprepašćenu devojčicu koja krene plivati. Međutim, grana joj se sruši na ruku. Ona potone pokušavši da izvuče ruku. Kroz glavu joj prolete nešto zbog čega je odustala...

Ako se udavim biću s mamom...

Sali izgubi svest. Pred njom beše ona... Njena majka.

'' Sali, znam da me voliš. Ne moraš da me vidiš da bih ja bila s tobom. Uvek sam tu za tebe. A prerano je da umreš...''

'' Mama... ''

'' Ne Sali... Svi te volimo... ''

'' Sali! Sali! ''

'' Eto, vidiš da te voli cela rodbina i porodica. ''

'' Sali! Sali! ''

'' Sali, probudi se Sali... ''

'' Mama! '' Reče Sali videvši Hektora nad sobom.

U mozgu joj se složiše kockice... Bilo je dobro videti mamu i na kratko...