Zlatno pero-Prva knjiga

26.

Sofija

Ne znam ni kako,ni ko,ni zasto...Bilo je mnogo hladno,beton ispod mene je bio mnogo hladan,ruke su mi bile hladne...samo srce mi se smrzavalo.Kada sam dosla svesti sve je bilo crno.Nadala sam se da je to samo privremeno.Ali nije.Bilo je I te kako stvarno.U mraku sam uspela da razaznam samo vrata.Bila su visoka.Tada sam shvatila da u stvari lezim.Probala sam da se pridignem....DJAVOLA!U potiljku me je snazan bol opekao tako da sam se istog trenutka vratila u pocetni polozaj.Probala sam da pomerim glavu,misleci da ja uzrok bola neki kamen ispod.Nista.Nije upalilo.Osecala sam kako mi koza gori,kako mi vene pucaju,glava me je bolela kao da imam visoku temperaturu...Pocela sam brzo da disem,uhvatila me je panika...I suza mi je skliznula niz slepoocnicu.
Ponovo sam pala u nesvest.

Sofija...Sofija....
Ko je to?
Dolazim po tebe lepotice.
Ko si ti?
Ja sam tvoja vecna zastita.
Haha...od cega?
Od svega...

,,Hoce li se vec jednom probuditi?"

,,Polako..strpljenja molim"

Iskreno,plasila sam se da otvorim oci.Ako ih otvorim.mozda ce me ubiti,ako pak nastavim da spavam...pa I tako ce me nabosti sa necim da vide da l sam ziva.Pravila sam se da se mucno budim.Sa obe strane kreveta su stajale dve zene.A jednu sam odmah prepoznala.

,,Pa dobro jutro seceru,kako glava"-aha...znaci ona ima veze sa tim.

,,Zdravo I tebi Lidija"-sta joj se kog djavola desilo?Paz frizura,obojena u crveno,ruke isarane sa tetovazama...iznenadjuje me kako sam je uopste prepoznala.Primetila je da je cudno posmatram pa se zadovoljno osmehnula.Iako znam da je na Leonovoj strani,nisam mogla da poreknem cinjenicu da je u nekom njenom delu bilo dobrote.Prosto sam osecala to.Presla je do duge strane kreveta I rekla nesto drugoj zeni,koja me je konstantno gledala...

,,Ali..."

,,Bez ali,molim I toga slicnog.Radi sta ti se kaze"

,,Dobro"-jos jednom me je osinula  pogledom I izasla iz sobe.Lidija se okrenula ka meni I bacila se na krevet.Pogledala me je sa malim sazaljenjem I razocarenjem.

,,Kako si?"

,,Ironicno je da me to pitas"

,,Hmm...mislila sam da ces se bolje sakriti,ali ti bi za tvog jadnog Marselona sve uradila"

,,Ti si jadna Lidija"-ne mogu da vam opisem koliki se bes nagomilavao u meni.Frknula je I donju usnu su joj pogurali ocnjaci.Nije valjda...ne,,,to nije dobro...to nikako nije dobro.
Sta je samnom?Tek sam se sad probudila.Tek sam sad shvatila gde sam.
Onde gde sam rodjena...verovatno I zaceta.Moj Jaktabore...
Osvrnula sam se po sobi u cudu.Lidija me je nemo posmatrala.

,,Nemoj da se divis..nizasta nije..."

,,Ovo je moj dom!"-prorezala sam na nju.

,,Ne vidim...gde ti je kruna,gde ti je prsten?Ja ih nesto ne vidim.."-sarkasticno mi se osmehnula.Skinucu ja tebi taj osmeh sa lica.Skocila sam sa kreveta I gadjala je kristalom.Kriknula je I bacila se na pod.Iskoristila sam trenutak njene nepaznje da je prikovem za taj polozaj.Ponovo je pala I tada sam upalila stit,izletevsi napolje,Nisam znala na koju stranu.Na brzinu sam odlucila.Desno.Desno je uvek u filmovima dobar put.Ili mozda I nije.
Trojica strazara su poletela na mene.Sta cu sad?Skoncentrisala sam se I lupila sam nogom o pod.Na njhovim mestima,umesto njih..stajali su oni ,ali u kristalima.Covece,al sam se uvezbala.Cula sam korake jos njih.I bogami,sad ih je vise nego troje.Dala sam se u beg.Ja trcim,ne znam kuda,pratila sam neki svoj instinkt,Medjutim,u nekom trenutku,plasila sam se da odavde nema izlaza.Ne zelim da naidjem na njega,plasim se kako bi mogao da izgleda.Ako se na kraju to I desi,a sigurno hoce,dacu mu bilo sta,samo da ne povredi one koje volim I da ne sazna da je moj otac ziv,
Nakon nekog vremena,prestala sam da trcim.Umorila sam se.A I ovi sto me jurili...prestali su.Znate ono u filmovima sa princezama I zlim kraljicama koje su otele njihova kraljevstva?Obicno ti zamkovi budu crni,ispunjeni nekom samocom,melanholijom...Ne.Ovo nije bilo ni priblizno.Hodnici su bili od mermera I sve je nekako bilo svetlo.Uvidela sam da je dan.Nije mi se dopadalo ovde.Iako je bilo dosta svetla,neki deo ovog prostranstva jednostavno nije lezao mojoj dusi.Celo telo mi je bilo napeto.Adrenalin je davao trzavice mojim misicima.Priblizila sam se glavnom holu.To je to.Unutra je.Znam da jeste.Shvatam da vrsim samopredaju.I u trenutku kad sam presla prag dvorane,setila sam se.
Leon je parite,ako mu pokazes ko si,ostavice te da zivis samo za njega.Ne zaboravi to mila moja.
Da.To je mozda I gore od umiranja.
Gledala sam pravo na tron.Prekrstila sam ruke.Cista gestikulacija straha.A onda sam se paralisala.

,,Slobodno pridji,ne ujedam...ne mnogo"-zatvorila sam oci.Cekala sam da pridje I pokida mi vratne zile.
Nije to uradio.
Ali je stajao iza mene.Osecala sam hladnocu njeovog tela.Skupila sam hrabrost da se okrenem.I ono sto sam videla me je pipnulo do srzi.Isti.Bazil.Sa malo grubljim konturama lica.Dragi Gospode...Ovo nije stvarno.Kakve sam sve price cula o njemu,mislila sam da ima dugu sedu kosu,da ima zute nokte,crne zube...nista.Da ne znam ko je,ne bi rekla ni da je vampir.Gledao me je porodrno.U njegovim ocima nije bilo nicega.Nikakve emocije.Samo duboko plavetnilo,koje je samo dodavalo praznini njegovih ociju.Ispruzio je ruku.Strecnula sam se I ponovo zazmurela.Kada sam otvorila samo jedno oko,Gledao me je upitnim pogledom.Ruka mu je samo pokazivala na tron.Odahnula sam.On se nasmejao.

,,Nema potrebe da me se plasis,necu ti nista"-Ma sve ti verujem.Stavio mi je jednu ruku preko ramena I odveo me do trona.Sve sam radila mehanicki.Hodala sam,a da uopste nisam upravljala svojim nogama.Pokazao mi je da sednem,sto sam opet,uradila mehanicki.

,,Zlato moje,moje ime je Leon.Rodjeni brat tvog dede,Steta sto nije tu da te sad vidi.Prava devojka.Isti otac"-kako da izbacim iz glave cinjenicu da moj otac lici na njega?-,,Pa hajde,reci nesto,neces valjda samo da cutis?"

,,N...ne znam sta bih...mogla da kazem"

,,Ne znas sta?O pa,na primer,kako ti je otac?A majka?Cuo sam I za Marselona,kako je on?"-ne mogu protiv njega.Sve zna.Obilazio je oko trona,potpuno smiren,A ta njegova smirenost me je najvise plasila.Vredi li uopste da lazem da ne znam da mi je otac ziv?I dalje sam cutala.Sta da kazem?

,,Oni su dobro.Sve dok ih ti ne povredis"-sacekala sam da vidim njegovu reakciju.Namrsteno se okrenuo prema meni.-,,Zar licim na nekog ko povredjuje clanove svoje porodice?"-Je l on to govori o istoj porodici koju je oterao u izgnanstvo?O meni?Samo sam ga pogledala.
,,Hmmm,pa vidis,ja ti nikad ne bi naudio,ali ne mogu da se kladim I za tvoje voljene?"

,,O cemu ti to?"-ustuknula sam da vidim kako ce sada odreagovati na moje ne persiranje.Kao da pricam dobar dan.Ponovo mi je stavio ruku na rame.Drugom rukom je napravio Kristal zlatno ljubicaste boje,od kog se oblikovao sto,na stolu se pojavio krug svetlosti.

,,Gledaj"-pokazao mi je na centar tog kruga.Odjednom se na njemu pojavio Danijel.Lep,graziozan,kao I uvek.Samo je izgledao malo uplaseno.Na trenutak sam pomislila da je ovo sadasnjost.Ali ako jeste,onda nek me se kloni kad me bude video.U sekundi se rodila mrznja prema njemu.Bio je zabrinut,sve dok mu trtasta plavusica nije skocila u zagrljaj.Onda je napravio kez od od uva do uva,sto je ona prigusila njenim poljpcem.Poceli su da se ljube,a meni srce da se slama.Leon je sklonio kuglu I kristalni stocic I pomazio me po kosi.

,,Boli zar ne?"-sta god da je hteo...uspelo mu je.Osecala sam neogranicenu kolicinu besa.Umesto odgovora,oko mene je poceo da se stvara led.U momentu kad sam shvatila sta u stvari radim,bilo  je prekasno.To je bila prva stvar na listi koju NE smem da radim.D stvaram kontra-efekat.Efekat koji je moj deda-stric jos odavno zaradio.I sve ovo zbog slomljenog srca.Pogani svete.Sad mi je skroz jasno zasto se onako kretenski ponasao.Ako mu se nisam svidjala onda je trebalo da mi kaze.Ne da mi lomi srce.Ne na ovaj nacin.Glasno sam zajecala.Leon je kleknuo pored mene I coknuo nekoliko puta.

,,De,de,smiri se,zaledices mi tron"-iako nisam trebala,uzela sam njegovu ruku I cvrsto je stegla.Ali ne da bi mi pruzio utehu,vec da mu doprem do srca.On to verovatno zna,i ocigledno me je pustio.Pustio me je da vidim delove njegove proslosti.Led je sada krenuo iz nejgove ruke.Divno.Ovo je poslednje sto je trebalo da se desi.Sve me je sada opalilo kao samar.
Pogledala sam u Lidiju koja je besno siktala gledajuci nas.Onda sam konacno videla I njega.

,,Gospodaru,dosta je.Sad je dajte meni"