Secret

~•~•1•~•~

-Lux,gde si?
-Tu sam,pssst!
-Aman,gde?
-Ovde glupane!

Iskra vatre je osvetlila mali delic mracne pecine sumskog gnoma,ali toliko kratko da je duh Lukas jedva uspeo da kroz gustu tamu nazre njenu dugu,sada smargdnozelenu,sjajnu kosu,kojoj se oduvek toliko divio.Krenuo je prema njoj,nesvesno pokusavajuci rukama da razgrne tamu prvog nivoa pakla,trenutno u vidu gnomove pecine ispunjene smecem,iako je Lukas znao da je to samo iluzija prvog sveta.Upravo su pokusavali da nadju izlaz iz ove uske prostorije po kojoj su jedva mogli da se krecu,a da pritom ne polome ruku,nogu,ili nit zivota.Manje vise nista strasno,jel' da?

-Kreni prema meni,zaboravio sam gde si.

Tiho se zakikotao kada je cuo njeno tiho "genije" i udarac rukom u celo.

-Ostani gde si,stizem.

Cuo je samo tihe korake,onda cangrljanje neke stare serpe i njeno zenstveno teranje iste gde sunce ne sija.Jedva je prigusio smeh.

-Ne smej se seprtljo!

Cuo je kako ljuto sapuce,i vec je zamisljao kako joj se lice mraci,i znao je sta sledi.Nista se nije culo.Pecina je utonula u blazenu tisinu.Nervozno se okretao oko sebe,ali,kako je u svom duhovnom (omg,stvarno ne znam kako ovo da opisem😂,uglavnom je bitno da je on duh...😂😁😀) obliku,nije nista video,i ona je to znala.Potpuno zaboravivsi situaciju u kojoj se nalazi,Lux se prepustila instiktima.Jasno ga je videla,kako se nervozno okrece oko sebe,pokusavajuci da utvrdi gde se nalazi.Sledila je kazna.Necujno se pomerila par koraka unazad,i spremila se za skok.Zaletela se i pala na njega u svoj svojoj tezini,pocevsi da ga golica.Njegov smeh je odjekivao malom prostorijom,terajuci par kamencica da se skotrljaju sa tavanice.

-Lu...Luuu....LUX!Prestani!!!

-Okej,okej,prestajem,prestajem,prestala sam.

-Hvala ti.Shju,stvarno si neprimetna!

-Ahh,hvala ti!Zamahujem roze spic noktima od metar i po,zabacujem pateticno izblajhanom kosom,i pazim da se ne slomim na stiklama od pola metra.Pritom popravljam sminku.Da.Zamalo da zaboravim sminku.Hjuh..

-Sad ozbiljno,Lu,treba da se izvucemo odavde,neko ce nas primetiti...I ovako mi je cudno sto jos niko nije dosao..

-Znam,i meni je,hajde ovuda,cini mi se da sam videla vrata...

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~■~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

-Lucijaneeeeeee!

Smeh prelepe mlade devojke je odzvanjao sumom dok je trazila svog,trenutno ljutog najboljeg prijatelja po svetloj,procvetaloj sumi.Duge,srebrne kose u blagim talasima,prelepih krupnih plavih ociju,bosonoga princeza sume,velicanstvena u svoj svojoj jednostavnosti,bila je savrsena.Bila je ono sto su sve devojke oduvek sanjale da budu:smerna,brizna,voljena,prelepa i zabavna.Ali niko nike znao njenu najgoru manu,tajnu koju je pohranila duboko u sebi,na mestu hladnom i mracnom,koje je odisalo napustenoscu i usamljenoscu.Na mestu gde je nekada bilo Kasiopejino srce.

-LU!

Vrisnula je mlada devojka,glumeci da pada u nesvest.Prvih par trenutaka je sve utihnulo,a onda iz zbunja iskoci coveculjak smesnog izgleda.Duga smedja bradica mu je bila upletena u cetiri neuredne kikice,dok je svetle,jarkoplave oci koje su odisale zabrinutoscu,uperio u devojku koja se nije micala.Zabrinuto je podigao crvenu kapicu sa cela i potrcao prema njoj.

-Kas?Kaaas?KASIOPEJA!!

Devojka je otvorila jedno,pa drugo oko,i pocela da se smeje.

-Nasla sam te!!Sad se ja skrivam!!!

Patuljak je samo zbunjeno gledao u veselu devojku,i mrzovoljno je otisao na mesto za zmurenje,ali je uspeo da sakrije mali osmejak koji bi se pojavio kad god bi cuo njen prelepi smeh...

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~■~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

-Kiki!

Kroz saputavi smeh je govorila nestasna vestica,koja se sa svojim najboljim drugom krila u podrumu skole.Vrlo uskom.Naravno.

-Pssst...Primetice nas!!

Odgovori joj momak zanosnih zelenih ociju,kome je gusta smedja kosa vecito neuredno padala preko cela,i koji je svojom pojavom pokazivao da zivi svaki dan kao da mu je poslednji,i da se ne brine za posledice.Zapravo,nije ni cudo sto su se Kristijan i uvek vesela Axa vrlo brzo sprijateljili.Mladi i nesputani,ziveli su zivote punim plucima,ne brinuci za buducnost ili posledice.Kristijan je pogledao svoju prijateljicu koja se smejala,i pomislio koliko je srecan sto ju je upoznao.Prelepa crvena kosa joj je bila upletena u jednostavnu pletenicu koja joj je dosezala do pola ledja,a vesele zelene oci su sijale,kao i obicno.Jednostavno obucena,"Nikada nije volela ukrase",sa smeskom pomisli Kristijan,bila je jedinstvena,kao mesec koji sija u moru zvezda.Uvek ga je razumela,i na osnovu jednog pogleda je mogla da zakljuci da li je sve u redu,nisu im trebale reci da opisu svoja osecanja,poznavali su jedno drugo.Bila je tu,cak i u momentima kada je bio cudoviste prema njoj,nije ga ostavljala.Nikada ga nije izneverila,znao je da moze da racuna na nju u svemu.

Mozda ju je zato toliko i voleo...

******************************************************

Tananan!
*podize se zavesa*
*gledaoci prestraseno vicu i beze iz dvorane*
Ahhh,okej je.To sam samo ja na sceni.
Pa,eto me sa novom pricom.Ne ocekujem puno od nje,zapravo sam samo zelela da pisem,potpuno je nebitno sta...
Odjavljujem se...