Smejati se paklu

Hell(o) (t)here

"Hello there" rekao je duboki muski glas koji je pokusao da imitira nekakav naglasak.Ona ne otvara oci dok visok,decko stariji otprilike 2-3 godine prica telefonom klateci se na skripecoj stolici.
"Balzak ovde,ne budi se ali dise,da zavrsicu sa ovim,ne brinite"spustio je slusalicu ustajaci sa stolice polako protezuci noge.Ona osecajuci se kao da ju je pregazio autobus ne otvara teske kapke ne obracajuci paznju na okruzenje.Decko pocinje da skripi svojom obucom o pod nadajuci se nekakvoj reakciji sa njene strane.

Mirno je spavala 13 sati,ne pokrivena,hrkajuci kao da nije spavala dosta vremena,sto i nije.Polako izgubivsi strpljenje on pruza korak ka krevetu u kom je lezala.Seda na krevet i povije se ka njoj.Kosa joj je bila prljava i razbarusena,ali opet je izgledala nekako lepo.Steta sto sama nije imala takvo misljenje o sebi.Ipak decku zvanom Balzak je smetalo njeno spokojstvo i kroz zube je tiho rekao."Kako si ruzna."nasmejao se manijacki dok su mu se zenice skupile.Ta recenica je odzvonila prostorijom.Ali gde se oni nalaze tacno?

Soba je bila bela od glacanog mermera,samo jedan krevet u sredini i stocic u cosku sa telefonom.Ona polako otvara oci i raskolacuje ih videvsi Balzakovo lice tik ispred njenog.Reci ne izlaze a on se odmakne od nje na drugu stranu kreveta.Mikaela je osetila bol u kuku kad ju je odjednom nepoznat decko sutnuo na hladan glacani pod.Nije stigla ni da pusti glas kad ju je poceo udarati po stomaku i nogama.
"Dokle si mislila da cekam,a?!Sta je,neces nista da kazes?!Reci "Izvinite gospodine Izare"!Ajde reci!Reci to!"poceo je da se smeje a njegov dubok glas je odzvanjao prostorijom.Mikaela je krenula da otpuze od figure manijacnog lica sa teskom nogom.Udarci su previse boleli a one nesvesna u sta je dosla mogla je samo da pusti jak bolni krik.

Bol je prestao,a ona suznih ociju otpuzala je na drugu stranu sobe i stala drzeci se za stomak.Figura visokog decka stajala je u drugom kraju sobe i dalje gledajuci na mesto na kome je ona bila pre nekoliko sekundi.Okrece se ka njoj ali sada normalnog izraza lica.Zenice su mu normalne i popravio je malo izguzvano odelo.Nista joj nije bilo bitno.Ni gde je,sta se desilo,niti ko je ova nasilna osoba.Bilo joj je najbitnije da pobegne od njega.Gledala je okolo na trenutak izgubivsi decka iz vida suznih ociju trazeci vrata.Ali soba je bila bez vrata.Vid joj je bio sve zamagljeniji.Poznata figura joj se stvorila tik metar od nje pruzavsi joj ruku.Nije ju prihvatila i sama se ispravila drzeci stomak.Bolela ju je svaka modrica i vise nego sto bi inace.Vazduh je odjednom postao hladan i tezak za disanje.Gusila se dok je cula glasno pucanje stakla i pistanje aparata.Buka je postala sve glasnija i glasnija.

Balzak je posegao rukom da je stavi na njenu glavu a ona ju je jednim udarcem odaljila od sebe.Situacija je bila tako nejasna a od zaglusujuce buke glava ju je samo jos vise bolela.Odjednom osetila je hladne prste na svom celu i bol je u potpunosti prestao,kao i buka i ne izdrzljiva glavobolja.Mogla je ponovo da dise i vid joj se vrati.Pogledala je u decka viseg od nje za glavu strepeci da se njegov manijacki izraz lica ne vrati.Ali ne.Potpuno ju je ravnodusno gledao i pomerio prste sa njenog cela stavivsi obe ruke u dzepove.
"Dobro dosla u pakao,Mikaela" nasmejao se a njeno lice je prebledelo misleci da joj je sluh i dalje ostecen zbog jake buke.Ali,decko videvsi izraz na njenom licu ponovi recenicu dva puta dok ona nije izgubila tu sumnju da je pogresno cula tu recenicu koju je ponovila nekoliko puta sa nevericom u sebi.

"Dobro dosla u pakao Mikaela"