Love&Criminal

Chapter 1

00:38 AM

-Pogledala sam ručni sat na mojoj ruci, a on je pokazivao da je ponoć već uveliko prošla.Mislim da je vrijeme da podjem kući,današnji dan je bio iscrpljujući. Slučajevi poput pljačke banke,opustošenje zlatare, kao i obijanje izloga poznatih proizvodjača poput Guess-a,Rolex-a,Shanel-a, previše su jednostavni i uobičajeni, tako da ću ih radije prepuštiti Stephanie,ionako je besposlena u poslednje vrijeme.

Spakovala sam papire, analize, planove u fasciklu, koju sam odložila na policu.Zgrabila sam ključeve i telefon, i izašla iz zgrade FBI-a.Dosta je svježe napolju,tako da bih mogla prošetati do stana, a i prijalo bi mi malo svježeg vazduha, da razbistrim moj prebukirani mozak.

Usput sam našla istrošenu limenku piva, koju sam šutirala duž puste i mračne ulice, dok je ona proizvodila neki iritantni zvuk.

Ušla sam u stan, i uputila se prema kuhinji.

"Beatrice Parrish, gdje si ti do sada? "-Odmah sam čula iznervirani glas moje najbolje drugarice Melisse.
"Na poslu. " - Kratko sam odgovorila, i produžila do frižidera u nadi da ću tamo naći nešto za jelo.Smrknuto me je pogledala.
"Za šta tebi služi telefon,imaš li uopšte predstavu koliko sam te puta zvala?!"
-Uključila sam telefon, na čijem je ekranu odmah iskočilo 42 propuštena poziva i 32 poruke od Melisse. Samo sam ispustila jedno tiho "Ups" ali odmah zatim dodala "Ajde šta odmah histerišeš."
"Još me pitaš zašto histerišem? Da li si ti svjesna koliko sam se zabrinula?Mogla me srčka opaliti. "
"Kako god. "-Nezainteresovano sam odgovorila.
"Ti nisi normalna, a ja sam glupa što se uopšte nerviram i brinem zbog tebe. "
"Ja sam ti to odavno govorila, al ti me ne slušaš." Samo sam ravnodušno slegnula ramenima, i uputila se prema spavaćoj sobi, ostavljajući Melissu koja je, pa, sudeći po mojoj procjeni, trenutno razmatrala načine mog mučenja. Nahh, to trenutno nije bitno, sada je jedino važno da se naspavam, sjutra me očekuje naporan dan.

Za to vrijeme na drugom kontinentu...

"Kako to misliš da su Daniella uhvatili?! " Iznervirano sam upitao.

" P..a.. a.. opkolili su ga sa svih strana i.. I nije imao mogućnosti da im pobjegne tako da su ga u..ha.. uhapsili. "
Uhh iznervirano sam lupio šakom od sto.Kakoo, kako su ga uhvatili,on je bio jedan od najboljih saveznika, a oni su ga tako lako uhvatili?!
"Idi, gubi mi se s očiju" Brecnuo sam se na njega,a on kao da je jedva dočekao to da mu kažem, brzim koracima, tresući se, izašao iz sobe. Mislim, ne razumijem, kako mogu biti tako smotani i hendikepirani da ne mogu uteći onim glupim pajkanima.Da ne mogu izvršiti ono što im je naredjeno. Kukavice, svu su samo jedne obične kukavice.Fuj,gadi mi se od njih.

Čuo sam korake kako se približavaju mojoj sobi.Vrata su se lagano otškrinula a na njima je stajala jedina osoba kojoj vjerujem, William.
"Hej Ryan Miller, večeras idemo u akciju. "

HEII ljudii, evo kao što vidite ja počinjem da pišem novu priču,koja je zasnovana na akciji, misterijama, trilerima,romansi, ljubavi, mržnji.Nadam se da će vam se svidjeti priča, mada iako ne svidi, meni se svidja, tkd, ofc i komentarišite!!!