The Secret Organization

Chapter 41

"Nadam se da od nje necu zavrsiti u bolnici."

"Ne mogu garantovati." Nasmejala se a potom me pogledala. "Uvek si ovako raspolozen ili...?"

Nasmejao sam se i nervozno prolazio rukom kroz kosu."Paaa...Moze se reci da me je neko pomalo zbunio."

Ostavila je kasiku kojom je do malopre mesala corbu i zbunjeno me pogledala."Neko?"

"Iva.Cudno se ponasa." Prekrstio sam ruke i ocekivao njen odgovor.

"Nisam primetila." Uzela je jedan od sastojaka sa pulta i malu kolicinu stavila u corbu.Dok je sporim pokretima mesala,pitala me je:"Sta se desilo?"

"Nekako se ponasa odbojno prema meni." Rekao sam ocekivajuci recenicu Samo ti se cini ili Ma,naravno da nije tako ali me je Elena gledala kao da sam pao sa Marsa a potom prasnula u smeh.Ostavila je kesicu na pult i prekrila lice rukama dok se nezaustavljivo smejala a ja zblenuto posmatrao.

"Ti s...e ne salis..." Uozbiljila se i pogledala me dok je brzim pokretima brisala suze koje su joj se skupljale u ocima.Usplahireno se uspravila. "Ozbiljan si?"

"Da.Nisi primetila?"

Odmahnula je glavom,Izvadila tanjire i stavila ih na pult."Ne.A sad,da li bi mi ucinio uslugu i pomogao mi da postavim sto za rucak?"

"Naravno."

Jos uvek sam razmisljao o Ivi i cinjenici da Elena,jedna od njenih prijateljica,nije primetila da se Iva cudno ponasa. Ili,postoji jos jedno moguce objasnjenje:Elena zna razlog i upravo me je slagala.

Somebody's POV

"Da li je ona sada u redu?" Bila sam naslonjena na zid prekoputa njega i posmatrala ga.

"Jeste.Kreten ju je pustio posle par sati."

Izdahnula sam i vrhovima prstiju pocela masirati slepoocnicu."Koliki moras biti bolesnik da kidnapujes devojku tek tako?"

"Ocigledno veliki." Odgovorio je na moje retoricko pitanje."Ne brini ti o tome."

Pogledala sam ga i bila sam sigurna da sam nesvesno povisila i ton."Kako da ne brinem?Pa Ona je moja sestra!"

Vec u sledecem trenutku se njegovo smireno lice stvorilo kraj mene ucinivsi da se smirim.Dlanovima mi je obuhvatio lice dok mi je njegov umirujuci pogled toliko godio i smirivao me.Osecala sam kako pod njegovim hladnim dlanovima,moje lice gori.

"Disi.Duboko disi." Umiljato me je pogledao i pogladio po kosi."Nije joj nista.Dobro je.Rajan ce svakako platiti,a tvojoj sestri nece biti nista i vise joj nece moci nauditi.Obecavam. U redu?"

Njegove reci su me donekle smirile i klimnula sam glavom."U redu." Ostavio mi je kratak poljubac na celu a potom me zagrlio.Lice sam zagnjurila medju njegova snazna ramena,zeleci da me nikada ne pusti.

Elena's POV

U kuci je je vladala spokojna tisina i tek je pokoji uzdah kvario. Devojke i ja smo spavali u mojoj sobi koja je bila dovoljno prostrana da se cetiri vrece za spavanje opruze na podu.Rouz me je zamolila,ne,prava rec je naterala da spavam na podu da bi ona spavala na mom krevetu.Nije bas kao da sam imala nekog izbora,ali sam pristala jer je ipak ona gost.Iva,Elara,Dzo i ja smo spavale u vrecama dok se Rouz opruzila i komotno uzivala u carima udobnosti mog kreveta.

Na trenutak mi je sinula ideja da smislim neku smicalicu ali sam odustala jer je pola tri,a ja ne spavam.Svi spavaju.Svi sem mene,naravno.

Prevrtala sam se po vreci i bezuspesno trazila odgovarajuci polozaj i nikako nisam mogla da se namestim.Bila sam psihicki ali i fizicki umorna od danasnjeg dana i trebao mi je odmor,koji je moj mozak odbijao da mi pruzi.Kada sam,posle dva sata,napokon odustala,ustala sam i na vrhovima prstiju se isunjala iz sobe.U prolazu sam uzela bade mantil iz toaleta i produzila ka kuhinji.Sisla sam niz stepenice jos uvek se sunjajuci,jer su momci spavali u dnevnom boravku,i usla u kuhinju.