AURORA Koltova svetlost (Rajderovi, #1)

1. POGLAVLJE

        Striptiz klub posle radnog vremena je verovatno 'mokri san' svakog entuzijasta forenzičara, specijalizovanog za mesto zločina.

Razne ljudske telesne tečnosti, dostupne su na svakom koraku i kao neki zlobni kriminalni umovi, pokušavaju da se uvuku u svačiju psihu ili u ovom slučaju, u svaku poru i nabor nameštaja. 

Za Auroru Donovan, čiji posao je bio da čisti taj nameštaj, sve je ličilo na jezivu noćnu moru iz koje se uskoro neće probuditi.

"Mala, a da malo pokreneš to dupe i zaradiš dnevnicu!" "Ne plaćam te da se šetkaš okolo već da čistiš."

"Prvo ne plaćaš me ti Rej, a uostalom, nisam ja kriva što se ova krv ne da skinuti sa kože!" Odgovorila je Aurora, ne podižući pogled sa crvene kožne sofe koja je pod ultraljubičastim svetlima izgledala kao da je neko na njoj upravo obilno iskrvario. To doduše nije bilo daleko od istine, ali takođe, sa gađenjem je pomislila kako je krv pored prosutog pića, možda najmanje odvratna supstanca koja se tu trenutno nalazi.

Posebno strašne su bile noći kao ova, kada su pored redovnih plesnih tačaka, na bini oko šipke, u krilu, kao i onih privatnih u zatvorenim sobama, takođe održavane i razne borbe u kavezima. Kavezi su bili postavljeni na sredini kluba i iz njih su znoj i krv boraca znali povremeno pronaći put i do separea koji su se nalazili u blizini.

Ilegalne borbe naravno, jer je i sam klub bio ilegalan i njegova lokacija i ulaz je bio dostupan samo odabranoj eliti. Naravno za Auroru, upravo činjenica da sve što se dešavalo nije imalo legalnu pozadinu, pa samim tim i zapošljavanje osoblja, bio je dobar razlog da zaboravi na gađenje, stisne zube, i nastavi sa ribanjem. Kada je napokon završila sa sofom, prešla je na ogledala, koja su u svakom trenutku morala biti čista, za razliku od svega ostalog.

Prvog radnog dana joj je rečeno da ogledalima i kupatilima posveti najviše pažnje pri čišćenju. Ne samo na početku i kraju, već i tokom radnog vremena, po nekoliko puta ako je potrebno. Ogledala, zbog mušterija koji nisu imali direktan pogled na devojke, i još važnije zbog bezbednosti, da bi radnici obezbeđenja u svakom trenutku imali dobru preglednost svakog dela prostorije.

Kupatila su bila druga priča. To su bila mesta u kojima se, osim očiglednih stvari koje se tamo obavljaju, takođe obavljala i sva druga poslovna i druga transakcija, razmena i naplata. Nikada joj nije bilo baš najjasnije zašto je baš tako ali njeno i nije bilo da preispituje navike i običaje tih ljudi, već da im obezbedi čisto, i koliko je bilo u njenoj moći manje smrdljivo mesto za obavljanje tih radnji.

Naravno, posao je bio odvratan ali jedna od retkih prednosti; pored toga što je uopšte imala priliku da radi; bila je to da je zarađivala više nego neki ljudi za ceo mesec a radila je samo subotama. Takođe, tokom čišćenja, uvek se nađu ispale novčanice po podu i kaučima, i bilo je noći kada je cifra pronađenih novčanica prelazila čak i njenu mesečnu platu. Samo je trebalo da sa njima postupa baš kao forenzičari sa svojim dokazima. Da ih uzima sa rukavicama, stavlja u kesu i tako nosi u prvu menjačnicu, jer nikada niste sigurni u čijim gaćicama, ustima ili drugim telesnim otvorima su se prethodno nalazile.

Glancajući ogledalo posmatrala je Reja, menadžera, koji je pored nje, radnika obezbeđenja i još jedne nove, starije žene koja je večeras takođe bila zadužena za čišćenje, uvek ostajao poslednji.

Bivši bokser, na čijem licu su borbe ostavile traga bio je još uvek impresivne građe, iako već u ranim pedesetim, i često je pored ostalih poslova koje je obavljao bio zadužen i za bezbednost kluba kao i svih zaposlenika. Svi su ga veoma cenili, većina ga se i bojala, i iako zaista nije bio baš najprijatnija osoba na svetu, uz njega ste se uvek osećali sigurno, što je bilo i najvažnije na mestu kao što je ovo.

Brojao je večerašnju zaradu i sudeći po skoro zadovoljnom izrazu, na inače uvek namrgođenom licu, zaključila je da je verovatno veče bilo veoma uspešno. To su naravno mogli zahvaliti, pored inače odličnih devojaka, i večerašnjem posebnom borcu, 'Mirotvorcu'.

Trenutni šampion ilegalnih borbi u kavezu, koji je povremeno znao udostojiti svojim prisustvom obične smrtnike, i usput se zabaviti namlativši nekoliko takozvanih izazivača koji su ga bezuspešno želeli smaknuti sa trona poslednjih godinu dana od kada se pojavio.

Kada god je on najavio svoj dolazak, karte su prodavane u rekordnom roku i ciframa. Svi su zadovoljno trljali ruke, od vlasnika Sebastijana do Reja, preko devojaka i drugog osoblja koje je dobijalo rekordne honorare i bakšiše. Izgledalo je da samo ona nije bila oduševljena, jer je njoj to samo donosilo rekordno mnogo posla.

Još jedan od razloga zbog kojih nije bila oduševljena tih večeri kada je šampion dolazio bila je i njegova neizostavna pratnja. Iako je znala da ni On, kao ni niko od njih neće obraćati pažnju na neuglednu devojku koja čisti za njima, ipak je postojala mala mogućnost da će je neko od njih prepoznati, a nije želela dodatne neugodnosti. Izbegavala je separe u kojem su sedeli i koji je bio rezervisan za njih, i vodila računa da se ne sretnu ni u kupatilu.

Srećom po nju, sve vreme dok su trajale borbe su gledali u ring i nikada se nisu dugo zadržavali posle meča. Čim bi borbe završile, svi bi se 'Mirotvorcu' pridružili u svlačionici i izlazili su na sporedni izlaz izbegavajući obožavatelje, i za čudo obožavateljke, koje su neretko, u velikom broju vrištale ispred kaveza, a zatim i ispred vrata svlačionice pokušavajući mu dobaciti svoje brojeve telefona ispisane na grudnjacima, gaćicama i vrlo retko papirićima.

Nikada joj nije bilo jasno kako su devojke i žene koje su bile mnogo starije i ozbiljnije spuštaju na taj nivo, i balave, vrište i čupaju kose zbog klinca koji bi im mogao biti sin, ma koliko dobro i misteriozno izgledao.

Odmahnula je glavom, ne želeći da se zamara sa tim i krenula izbaciti smeće i napokon završiti za noćas. Imala je mnogo važnijih stvari u životu koje su je brinule i o kojima je trebala razmišljati, a jedna od njih je bila i ta da su je obavestili da ne sme više imati ni jedan izostanak inače će biti suspendovana iz škole.

Takvo skretanje pažnje na sebe nije mogla dozvoliti, pogotovo što bi u tom slučaju pozvali i njenog oca a to je nešto što se nikako nije smelo desiti.

Kada je došla kući tiho se uvukla u garažu ne paleći svetla nigde po kući, navukla stare rukavice koje joj je tata davno poklonio i koje su već bile prilično tesne ali i dalje služile svrsi, i počela bez zagrevanja udarati po džaku, znajući da to baš i nije pametno ali trenutno sa ciljem izbaciti sav bes koji se u njoj skupljao tokom cele nedelje.

Osetila je da joj je majica natopljena znojem i da zglobovi već počinju da je bole pa je skinula rukavice, nasula u njih bebi puder da se bolje osuše i otišla na tuširanje. Kroz prozor sobe, kada je završila sa oblačenjem, videvši da je sunce već počelo da izlazi iznad krovova susednih kuća, rešila je da umesto u krevet siđe u kuhinju i pripremi nešto za doručak.

Posle pojedenih jaja, napravila je toplu čokoladu, zavalila se ispred televizora i naizmenično gledala u njega i tonula u san, sve dok nije čula škripu stepenica i isprekidan iritantan suvi kašalj, praćen psovkama koji ju je sasvim razbudio.

************************************************************************************

A/N: Veliki pozdrav svima koji ovo čitaju. Nažalost, ostatak priče je povučen sa wattpada, na zahtev moje izdavačke kuće, ali iz opravdanog razloga. KNJIGA IDE U ŠTAMPU! <3<3<3<3<3<3<3<3<3<3<3<3<3 JEEEEEEEEE!!!!! 

Čim budem znala datum izdavanja, obavestiću vas. Hvala puno što ste ovde, što vas interesuje moja priča, i iskreno se nadam da ćete poželeti imati je i u papirnom obliku. Šaljem vam svima puuuuuuno poljubaca i zagrljaja, do sledećeg javljanja. (ovo kao da sam dopisnik na TV-u)

Vaša S.J