Bez Pravila

PRVO POGLAVLJE

Nad Beogradom,  jutros se nadvilo nekakvo oblačno vreme praćeno grmljavinom i slabom kišom.

Standardno jutro sa puno buke koja je svakodnevni proizvod nekolicine motornih vozila, njihovih sirena, zvuka hitne pomoći i gromoglasnog pričanja osoba koje kao da nisu naučili kako pričati na ulici i javnim mestima, jednostavno nikada neću shvatiti takvu vrstu ljudi kojim kao da je neko amputirao dio mozga.

Bilo je negde oko devet sati kada sam otvorio oči, otvorivši ih, narednih deset minuta buljio sam ravno u plafon pokriven jorganom i bez trunke odeće na sebi, jer i da je minus i plus četrdeset uvek spavam go.

Nakon provedenih deset minuta buljenja u plafon narednih trideset provedoh pregledavajući telefon, kako već to ide, nove pristigle poruke te obaveštenja na njemu. Bacivši telefon u stranu uspio sam zadiviti sam sebe, iščupao sam ga iz punjača i tresnuo je na pod.

Skočio sam iz kreveta i počeo se razgibavati, uradio sam koji sklek, čučanj, te par serija trbušnjaka uz pomoć kreveta kako bih ostao formi, naravno uz pomoć muzike koju bih svako jutro odvrnuo do daske i nastala bi galama koju bi proizveo moj otac jer je bila "preglasna" za njegove uši i uvek bi "smetala" komšijama.

A to možda i priznajem da im je smetala jer smo živeli na šestom spratu oronule stare zgrade, mislim da je izgrađena početkom devedesetih, legenda kaže da je bila žute boje, ali toliko je izbledela da je nastala neka nova nijansa bele boje.

Da stvar bude još gora za tu bednu fasadu je činjenica da neke delove zgrade kao da je neko pojeo, previše rupa, ogrebotina i odvaljenih ćoškova je čvrst dokaz za to. Obukao sam neki komad odeće samo da ne bih bio go, pa otišao u wc.

Lagano sam oprao zube i sve ostalo što ide uz to.

Na stolu su me čekale pahuljice koje mi je napravila moja mlađa sestra Ema, bila je mlađa od mene dvije godine, naravno da je "ustala" prije mene, razlog što je bila budna je bio samo taj što je došla je jutros sa neke žurke opijena, pa joj pravljenje pahuljica dobro došlo kao sredstvo za trežnjenje.

"Miloše, opet si preglasno slušao muziku jutros, šta se više dešava sa tobom dete drago, kako da tu ludoriju izbacim iz tvoje glave više" otac je počeo da urla, a ja kao iz inata sam se cerekao i ćutao.

"Snežana, hajde mi ti reci da li je tebi to normalno?" nastavio je raspravu sa mamom.

"Milane, smiri se, još je mlad" mama me je uvijek na neki način branila i smirivala situaciju.

Ispratio sam raspravu do kraja i pravio se da mi je krivo, ali mami sam bio uvek zahvalan za to što me branila. Posle Eminih pahuljica odmah sam istrčao vani dok je ona čvrsto spavala, izgubila se u moru alkohola.

Nova školska godina je trebala da počne za dva dana, a ja nisam puno mario za to kao i ostatak mog društva sem Petra, on je bio jedan od onih mršavih srednjoškolaca koji su nosili cvike, nisu imali seks za ove tri godine i naravno sa jedinstvenom masnom zalizanom kosicom. Ipak pored svega, voljeli smo ga iako smo se sprijateljili sa njim tako što smo ga mučili, ali to je priča za sebe.

Nama ostalima je bilo bitno da dva dana učinimo nezaboravnim. Odmah nam se ukazala prilika, bila je to žurka koju je pravio stariji brat od mog najboljeg druga Davida.

Ime mu je bilo Stefan. On je bio na drugoj godini elektrotehničkog fakulteta, glavni magnet djevojaka. Mišićav, visok, nimalo uzdignut i bivši košarkaš. Provodio se, ali imao je meru, učio je i na vrijeme je obavljao sve svoje obaveze. To je bio glavni razlog ove njegove žurke, da se opusti i provede u velikoj količini alkohola, zgodnih djevojaka i dobrog seksa.

Kao što rekoh, bližila se ta žurka večeras. David i ja smo bili zaduženi za piće, da bi to bilo zanimljivije pozvali smo naše devojke da krenu sa nama. Šta mogu raditi dva osamnaestogodišnjaka sa svoje dve devojke nego provoditi najbolje vreme na svetu ma šta god da radili. Ali ovaj put se nije tako pokazalo.

Anđela se prva pojavila, Davidova ljubav još iz osnovne škole. Bila je to opasna djevojka crne kose kao noć, ali bila je dobra prema svima i uvek je bila spremna pomoći kada god bi bilo potrebe za to.

Imala je smeđe oči u kojima se mogla videti njezina neizmeriva ljubav prema Davidu, a ne mogu izostaviti njezinu vitku građu i tu činjenicu koliko je bila samo zgodna, želja svakog srednjoškolca, nije bila nešto visoka, ali kao da se to moglo primetiti kraj ovakvih osobina, štaviše ljubitelj sam nižih djevojaka.

" Ćao Miloše " prišla mi je i zagrlili smo se, pa je onda pozdravljanje sa Davidom trajalo vječno, međutim, razumeo sam ih.

" Pa gde je Sara? Uvek ona mora kasniti " Anđela poče kukati.

" Ima nekih obaveza, pa je rekla da će kasniti. " branio sam Saru.

" Ona i njena atletika, zar ne može preskočiti barem jedan trening" David se ubaci.

" Nego Davide, koliko nam je kinte dao Stefan za piće? " upitao sam ga.

" Kako misliš koliko je dao?"

" Pa zar ti nije trebao dati kinte, mislim valjda je takav dogovor bio? "

" A ti misliš na kintu, pravu kintu" nasmejao se on i pogledao me onim pogledom kao da je imao već nešto u planu i nastavio "...rekao nam je da se snađemo za kintu"

" Pa kako misliš da se snađemo, pa bre njegova je žurka, mi smo samo pomoćnici oko organizacije, a što se tiče kinte, nemam ništa apsolutno, a ne vjerujem da ti nešto imaš "

Anđela je takođe gledala sa nevjericom te dodala

" Davide srećo, jesi li ti ozbiljan što se tiče kinte?"

" Mrtav ozbiljan, kinte nema, ovo što smo bili skupili je potrošeno, nego sad dolazim do dela zašto nam je rekao da idemo zajedno da "kupimo" piće. "

Što se tiče kinte ( tako mi iz Beograda nazivamo novac ) imali smo običaj da skupimo sve što nam ostane. To što bi skupili bi trošili na alkohol, cigare i ponekad na travu.

Dovoljno poznajem Davida da sam odmah shvatio da je imao neki plan u glavi i džokera u rukavu. Naglasio je riječ "kupimo", zato me je i obuzeo strah.

SVE GREŠKE I LOŠE STVARI U VEZI PRVOG DELA ĆU NASTOJATI DA POBOLJŠAM U SLEDEĆIM DELOVIMA. :)