It's Just Me

*Pismo dečku*

Pa..mislim da sam već jednom pomenula da imam dečka. U vezi smo dva i po meseca. Meni je ovo prva veza, a njemu najduža do sad. Zove se Srećko i ima 16 god kao i ja. (Možda je ovo zadnje bila nepotrebna informacija, ali koga briga..)

Srećko, (neću da pišem 'dragi' jer zvuči nekako bez veze)

Poznajemo se dovoljno dugo da znaš da volim spontanost, a ovo sa nama se baš spontano i desilo i drago mi je zbog toga. Sećaš li se tog 11. maja? Kao kroz maglu, jel da? Pa da te podsetim. To je bilo dan nakon mog rođendana. Ana me je pitala da se prošetam sa njom do grada i rekla da ćete i ti i Vanja (znaš koji Vanja) da idete sa nama. Ja sam pristala i bila sam baš uzbuđena zbog toga. Bila sam kod babe kada je Vanja došao do Grabovca da nas sačeka, pošto si ti malo kasnijo (kao po običaju), ali ispostavilo se da sam i ja malo kasnila. Vanja je hteo da poludi i on i Ana su krenuli bez mene, ali sam se baš tada vratila i uspela da ih stignem, da idemo zajedno(mislim da tata nikad sporije nije vozio nego tada, kao da je znao da žurim pa se uinatio protiv mene). Sve jedno, stigli smo u grad i pošli da te sretnemo. Sećam se kako si me držao za ruku da bi pokazao Vanji kako treba da se šeta sa devojkom. Tada si me uhvatio za ruku i više me nisi puštao dok nisam trebala da idem kući. Počela je neka kišica i onda smo se razdvojili. Ana i Vanja su otišli na svoju stranu, a ti i ja na naše mesto (znaš ti koje). Tu smo se zapravo smuvali, i šta god da se sutra dan desi sa nama, to će zauvek ostati naše mesto.
Dalje neću da pričam šta je bilo, jer nema potrebe. Našli smo se sa ovo dvoje i krenuli kući. Vanja se vratio u stan, a ti si krenuo da nas ispratiš. (Konj jedan nije mogao da isprati devojku ni do mosta, a ti si mene do ulaznih vrata kuće dopratio..)
Sećam se svega i oči mi se polako pune suzama. Do kraja pisma ću sigurno plakati.
Ali mislim da sam malo otišla sa teme. Ja tebi treba da pišem pismo, a ne da te podsećam kako smo se smuvali..
Od tog dana pa sve do danas svašta se izdešavalo. Sećam se kakva je euforija bila po školi kada su videli da smo zajedno. Ne znam kako je tvoje društvo reagovalo, ali moje druagrice su sve bile u fazonu "oo mala ništa ne pričaš", ja se samo smeškam i mislim se "šta ste mi vi pa da vam pričam? Oni koji trebaju da znaju, oni znaju."
Bilo je zanimljivo..kada si imao utakmicu, dolazila sam sa Anom da te gledam (Ana je gledala ostale fudbalere! XD)

Sećaš se kada smo slavili mesec dana veze? Bilo nam je mnogo lepo.. nedostaje mi sve to..hoću ponovo.. Mislim, za dva meseca veze nam je bilo još lepše, ali dobro.
Nisam baš sigurna, možda grešim ali mislim da se nešto promenilo. Da si se ti promenio. Ili sam možda ja ta koja se promenila? Ne znam.. ali znam da nije sve kao što je bilo na početku veze..
Nedostaje mi stari ti.. novi je bez veze..
Ne znam koliko ćemo dugo da budemo zajedno. Nemam predstavu uopšte. Samo želim da budemo srećni, jer ako smo srećni zajedno mi možemo da trajemo mesecima, možda čak i godinama (mada čisto sumljam..).
Od kada sam sa tobom, vrlo često vidim 00:00 i uvek imam istu želju. Jednu jedinu želju. Reći ću ti je kada se budemo videli..

Mislim da sam ti već jednom pomenula, ali evo reći ću ti ponovo, da te moji roditelji baš i ne gotive, ali baš me briga. Ako meni odgovaraš, oni nisu bitni!
Sledeće pismo pišem njima i veruj mi, kožu ću da im nacrnim!

Vidi, ti se meni ne sviđaš i ja nisam zaljubljena u tebe.. Ja tebe volim! Iskreno, ponekad nisam baš bila sigurna u to. Ponekad mislim da je ovo sa tobom samo varka, da ja ne osećam ništa prema tebi, da si ti možda sa mnom iz čiste zajebancije.. ali onda te zamislim pored druge devojke i sve moje sumlje padaju u vodu. Obuzme me ogromna ljubomora i u sebi govorim "on je moj kučko!" i onda znam da me srce ne vara, da te ne bih dala ni jednoj drugoj ni za šta na svetu. Onda znam da te volim! Znam da ne bi bilo sve ovako kako jeste da nema tebe.
Srećna sam pored tebe. Nadam se da si i ti srećan pored mene.
Ti znaš kakve ja probleme imam u porodici, i ja znam šta se dešava kod tebe kući, mada mislim da jedno drugom nismo ispričali celu priču. Volela bih da te još bolje upoznam, da upoznam tvoje roditelje (pošto si ti moje upoznao), volela bih... da budemo pravi par.
Sada, posle svega, samo mi treba jedan zagrljaj. Pravi muški zagrljaj. Jer sam upala u ogromnu depresiju poslednjih dana.. Samo želim da te zagrlim, da zaspim u tvom zagrljaju i da bar na trenutak zaboravim sve moje probleme..samo na trenutak..biće dovoljno..

Voli te i ljubi samo tvoja
Marijana

~Kisses~M~