You are so dark, but I want you hard |Zayn Malik fanfiction|

Chapter 3.

Dosla sam kuci i odmah bacila torbu u hodniku. Bila sam sama, da nisam ovdije doselila prije par godina, cak bi mi se i svidilo, ali posto sam doselila tek jucer, upoznala neke ludake iz ulice, nije mi bas svejedno. Otisla sam do kuhinje, a tamo su na frizideru stajale dvije porukice, jedna od mame, druga od Liama.

Imam sastanak u Liverpoolu, vracam se sutra ujutro, pazite sta radite.-Mama
Dolazim oko tri i ne idi nigdje sama.-Liam

Znaci jej. Sad je 14:20 Liam ce uskoro doci pa mi je malo lakse. Napravila sam si pahuljice i otisla u dnevni gdje sam se zabacila u fotelju. Minute su prolazile kao sati. Nisam se osijecala sigurno.

Zaculo se zvono na vratima, pohitila sam prema njima jer sam ocekivala Liama, ali moja ocekivanja su propala. Ispred mene je stajao onaj zgodni decko od juros samo je sada bio u sivoj trenirci i crnoj uskoj majici kratkih rukava zbog kojih su se tetovaze odlicno isticale.

"Ovoga, bok."-rekao je lezerno
"B-bok?"
"Mogu uci?"-pitao me je i okretao se oko sebe kao da ne zeli da ga netko vidi
"Pa ovaj, ja..."
"Necu dugo."-rekao je i pogledao me u oci
"Udi."-rekla sam i psovala samoj sebi sto sam to dozvolila

Usao je pa sam mu pokazala gdje je dnevni boravak pa sam otisla napravit svije kave. Kad sam se vratila nasla sam ga u istom polozaju kao malo prije. Malo je jezivo ovo, ni ime mu ne znam.

"Ovoga, ja sam Alex."-rekla sam kako bi zapocela neki razgovor da vidim zasto mi je banuo u kucu
"Znam da jesi."-rekao je prebacujuci pogleda sa mobitela na mene
"Pa, dobro?"-rekla sam vise upitno
"Ja sam Zayn."
"Drago mi je."
"Znam da je."-rekao je i poceo se smijati
"Mogu li znati zasto si ovdije?"-pitala sam drsko
"Alex Payne?"-upitno je rekao i priblizio mi se, na sto sam se ja ustala

Zazvonio mi je mobitel i na ekranu vidila Liam❤. Odmah mi je bilo lakse i otisla sam u kuhinju razgovarati.

"Alex, gdje si?"-rekao je uplaseno
"Doma. Zasto?"
"Pokusavam uci u kucu ali je zakljucana."-rekao je
"Aaa, evo sad cu."-rekla sam i prekinula poziv

Otvorila sam vrata na kojima je Liam stajao vidno ljut.

"Sama si?"
"Da."-rekla sam i onda se sjetila Zayna i rekla "Joooj, ne."

Otisla sam sa Liamom u dnevni boravak gdje je Zayn sjedio i zbunjeno gledao mene i Liama.

"Alex, tko je ovo?"
Pogledala sam u Zayna koji je i dalje bio zbunjen pa sam rekla "Skolski prijatelj kojeg sam upoznala danas. Imamo neki projekt za napraviti pa sam mu rekla da dode k nama jer se ja jos ne snalazim po Bradfordu."-rekla sam i dalje razmisljajuci kako sam dobro smislila ovo
"Aha, pa dobro onda."-rekao je sa blagim smjeskom
"Ja sam Liam, Alexin brat."-rekao je i pogledao u Zayna
"Ja sam Zayn, skolski prijatelj?"-rekao je to nekako cudno na sto sam ga ja prostrijelila pogledom
"Dobro, ja sam dosao po jaknu pa idem jos do grada, dodem navecer."
"Nemoj mi samo neku zensku prvi dan odma kuci dovesti."-derala sam se za njim kad je izlazio van, na sta mi je on samo mahnuo, a ja sam zakljucala vrata

"Idem i ja doma."-rekao je gledajuci po kuci
"Zasto si uopce dosao?"-pitala sam ga zivcano
"Mislio sam da ti treba prijatelj posto si nova, ali po tvom ponasanju vidim kako ti je samoca najbolji prijatelj."-rekao je hladno
"Ma tko si ti da pricas tako samnom?"-viknula sam na njega

Samo me pogledao i izasao. Kakav cudak!

(...)

"Liam, molim te odvezi me u skolu, kisa pada."-moljakala sam ga dok sam stajala u njergovoj sobi u crnim uskim hlacama, kariranoj kosulji zavezanoj oko struka i crnoj majici
"Alex imas 10 minuta pjeske."-rekao je pospano
"I ti imas 5 minuta autom. Cekam te dolje."-rekla sam i izasla iz sobe

Skuhala sam si kavu koja mi je odlicno pasala u ovo tmurno jutro. I dalje ne znam sta je onaj cudak radio u mojoj kuci, ali da mogu, drzala bi ga stalno da ga gledam onako zgodnog, hihihihi.

Liam je sisao nakon pola sata i jos smo stali u gradu u trgovini i tako da opet kasnim na prva dva sata. Bravo za mene, heeehe.

Usla sam u skolu i zaputila se prema ucionici. Vidila sam Zayna koji je vec gledao u mene ali sam samo prosla pokraj njega. Zvonilo je, pocetak i treceg sata i opet kasnim. Usla sam u ucionicu bez kucanja i samo sjela na mjesto gdje sam pridobila par cudnih pogleda po neki smjesak i prigovaranje profesora koje sam zanemarila. Jos jedan dan u ovom paklu.